Isplata regresa za korišćenje godišnjeg odmora za vreme privremene sprečenosti za rad zaposlenog koja traje duže od 30 dana

Opštim aktom kod poslodavca predviđeno je da se regres za korišćenje godišnjeg odmora isplaćuje mesečno (u dvanaestinama). Ukoliko je zaposleni ceo mesec bio privremeno sprečen za rad zbog bolesti i ne ostvaruje zaradu za taj mesec već samo naknadu zarade na teret sredstava RFZO, da li poslodavac ima obavezu da zaposlenom za taj mesec isplaćuje regres za korišćenje godišnjeg odmora?

Odgovor:

Članom 118. stav 1. tačka 6) Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 – odluka US) propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Kao što se može zaključiti iz citirane odredbe Zakona o radu, zakon je samo propisao pravo zaposlenog na naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, međutim, visinu, način, rok isplate kao i druge pojedinosti za ostvarivanje navedenog prava, prepustio je da se bliže urede opštim aktom (kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu.

Prilikom davanja odgovora na pitanje, smatramo da je potrebno imati u vidu prirodu ove naknade pa u skladu sa tim i odrediti način na koji zaposleni ostvaruje ovo pravo.

U tom smislu, kada je reč o visini regresa za korišćenje godišnjeg odmora, odnosno da li zaposleni ovo pravo ostvaruje u punom ili srazmernom obimu, a imajući u vidu da ovo pravo zaposleni ostvaruje radi namirenja dela troškova koje je imao za vreme korišćenja godišnjeg odmora, poslodavac može da predvidi da će zaposleni ovo pravo ostvariti u punom iznosu od iznosa koji je utvrdio pravilnikom o radu ukoliko je zaposleni ostvario i iskoristio pravo na pun godišnji odmor u toj godini, a srazmerni deo ukoliko ostvaruje i koristi pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora (u slučaju da zaposleni u toj godini zasniva radni odnos kod poslodavca, odnosno da mu u toj godini prestaje radni odnos). Imajući u vidu način na koji se utvrđuje srazmerni deo godišnjeg odmora za lice koje zasniva, odnosno kome prestaje radni odnos u toj kalendarskoj godini, smatramo da se na isti način može odrediti i srazmera ostvarivanja prava na regres za godišnji odmor – zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69. ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos (član 72. Zakona o radu). Međutim, ukoliko zaposleni ostvaruje i koristi pravo na pun godišnji odmor, sama činjenica da je zaposleni u toku godine bio privremeno sprečen za rad zbog bolesti, nije od značaja za ostvarivanje prava na regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Ukoliko je opštim aktom poslodavca predviđeno da se regres za godišnji odmor zaposlenima isplaćuje mesečno u određenom iznosu, poslodavac je dužan da na taj način i postupa. I u situaciji kada je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog bolesti i da za taj mesec ne ostvaruje zaradu, već naknadu zarade (na teret RFZO), nema smetnji da mu poslodavac isplati i regres za korišćenje godišnjeg odmora.

U obračunu zarade, odnosno naknade zarade potrebno je posebno iskazati primanja zaposlenog po osnovu naknade zarade, a posebno primanja po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, odnosno primanja koja imaju karakter zarade, u skladu sa Pravilnikom o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade (“Sl. glasnik RS”, br. 90/2014).

Kod naknade zarade za bolovanje preko 30 dana koja se refundira na teret sredstava RFZO, osnovica za porez se umanjuje za ceo iznos neoporezivog iznosa.

Kod isplate regresa se podaci u poljima 3.7 – broj dana, 3.8 – broj sati ne upisuju, a u polje 3.8a – mesečni fond sati se upisuje oznaka -1. Kod ove isplate se ne koristi neoporezivi iznos, pa je bruto prihod jednak osnovici za porez.

U slučaju istovremene isplate naknade zarade za bolovanje preko 30 dana i isplate regresa koji je ispod iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa, isplatilac prihoda nije u obavezi da za regres (OVP 101) doprinose plaća na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. Međutim, ukoliko poslodavac isplatu regresa ne vrši istovremeno kada i isplatu naknade zarade za bolovanje preko 30 dana, podnosi posebne poreske prijave i pri tom ako isplata regresa prethodi isplati naknade zarade za bolovanje preko 30 dana, kod isplate regresa će se primenjivati najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa.

Zahtev za refundaciju sredstava koja su isplaćena po osnovu naknade zarade za bolovanje preko 30 dana, poslodavac će moći da podnese RFZO samo za sredstva koja su isplaćena na ime naknade zarade a ne i na ime iznosa regresa.

Izvor: Paragraf