Zajam zaposlenom nije zarada ako ga zaposleni vrati

Kada poslodavac odobri zaposlenom nenamenski beskamatni zajam sa rokom otplate na određeni period, a zaposleni na teret sredstava svoje zarade u ugovorenom roku izmiri obavezu, navedeno primanje ne smatra se zaradom. Ukoliko zaposleni izvrši otplatu duga u iznosu koji je niži od glavnice ta razlika bi predstavljala pogodnost koja ima karakter zarade.

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-1477/2015-04 od 20.4.2016. godine)

“Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn. i 112/2015 – dalje: Zakon) propisano je da se pod zaradom u smislu ovog zakona, smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.

Zaradom u smislu ovog zakona smatraju se i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom naknadom ili neposrednim plaćanjem, saglasno odredbi člana 14. stav 1. Zakona.

Osnovicu poreza na zaradu za navedena primanja, osim hartija od vrednosti, predstavlja:
1) nominalna vrednost bonova i novčanih potvrda,
2) cena koja bi se postigla prodajom robe na tržištu,
3) cena koja bi se postigla na tržištu za uslugu, odnosno pogodnost koja se čini obvezniku,
4) novčana vrednost pokrivenih rashoda,
uvećana za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koje iz zarade plaća zaposleni (član 14. stav 5. Zakona).

Ako je zaposleni po osnovu primanja iz tač. 1) do 4) stav 5. ovog člana Zakona izvršio novčana plaćanja isplatiocu zarade, osnovicu poreza na zaradu čini razlika između vrednosti tih primanja i novčanih plaćanja koja zaposleni vrši isplatiocu zarade, uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade, odnosno kod samooporezivanja razlika između prihoda koji je primio, odnosno iz koga je dužan da plati pripadajuće obaveze iz zarade i novčanih plaćanja koja je izvršio (član 14. stav 6. Zakona).

Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje(“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 – usklađeni din. izn., 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn. i 112/2015) propisano je da je osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.

Odredbom člana 105. stav 1. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) propisano je da se zarada iz člana 104. stav 1.ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1) do 4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona (stav 3. člana 105. Zakona o radu).

Odredbom člana 557. Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja) propisano je da se ugovorom o zajmu obavezuje zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

Zajmoprimac se može obavezati da uz glavnicu duguje i kamatu (član 558. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima).

Imajući u vidu zakonske odredbe i navode u zahtevu, kada poslodavac odobri zaposlenom nenamenski beskamatni zajam sa rokom otplate na određeni period (u konkretnom slučaju – najviše do 36 meseci), a zaposleni na teret sredstava svoje zarade (umanjene za iznos pripadajućeg poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog) u ugovorenom roku izmiri obavezu (isplati glavnicu), navedeno primanje ne smatra se zaradom, pri čemu napominjemo da ukoliko zaposleni izvrši otplatu duga u visini novčanog iznosa koji je niži od iznosa glavnice ta razlika bi predstavljala pogodnost koja ima karakter primanja zaposlenog koje podleže oporezivanju porezom na dohodak građana i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade.”