Poreski tretman prihoda fizičkog lica po osnovu zajma odobrenog od strane privrednog društva

(Mišljenje Ministarstva finansija iz Biltena MF, br. 430-00-158/2016-04 od 10.1.2017. godine)

“Prema navodima, saglasno odredbama ugovora o zajmu zaključenog između privrednog društva kao zajmodavca i fizičkog lica (osnivača, odnosno u drugom slučaju direktora, koji nije u radnom odnosu u tom društvu) kao zajmoprimca, u toku 2015. godine privredno društvo je pozajmilo osnivaču, odnosno direktoru iznos od 20 miliona dinara sa rokom vraćanja do jedne godine. Ukazujete da je ugovorena zatezna kamata u slučaju kašnjenja, kao i da zajmoprimac garantuje za povraćaj pozajmice svojom celokupnom pokretnom i nepokretnom imovinom i blanko solo menicom. Dalje, navodite da privredno društvo navedeni novčani iznos nije isplatilo fizičkom licu (osnivaču, odnosno direktoru) iz svojih sredstava već je navedeni iznos prethodno pozajmilo od drugog povezanog lica. Takođe, ukazujete da u skladu sa predmetnim ugovorom o zajmu, privredno društvo (zajmodavac) ima pravo da svoja potraživanja po osnovu pozajmice prenese na treća lica.

Saglasno odredbama člana 1. stav 1. i člana 2. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn. i 112/2015 – dalje: Zakon), porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, osim onih koji su posebno izuzeti tim zakonom.

Prihodi koji, saglasno Zakonu, podležu oporezivanju porezom na dohodak građana, oporezuju se bilo da su ostvareni u novcu, u naturi, činjenjem ili na drugi način (član 3. stav 2. Zakona).

Saglasno odredbi člana 6. Zakona, poreski obveznik je fizičko lice koje je po odredbama tog zakona dužno da plati porez.

Odredbom člana 557. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja) propisano je da se ugovorom o zajmu obavezuje zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

Zajmoprimac se može obavezati da uz glavnicu duguje i kamatu (član 558. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima).

Imajući u vidu navedeno, u slučaju kada saglasno ugovoru o zajmu privredno društvo kao zajmodavac, odobri zajam fizičkom licu (u konkretnom slučaju osnivaču, odnosno direktoru koji nije u radnom odnosu u tom društvu) kao zajmoprimcu, sa ugovorenim rokom vraćanja pozajmice do jedne godine, oporezivi događaj nastaje u momentu docnje ako fizičko lice ne ispuni obavezu u roku određenom za vraćanje zajma.

Pored toga, ukazujemo da saglasno načelu fakticiteta Poreska uprava u svakom konkretnom slučaju utvrđuje sve činjenice koje su od značaja za opredeljenje poreskog tretmana prihoda koje ostvari fizičko lice, prema njihovoj ekonomskoj suštini, a ako se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu čini disimulovani pravni posao, saglasno članu 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016 i 108/2016).”