Poreski tretman izdataka za rekreaciju i druženje zaposlenih

Svako radno mesto zahteva određeno psihofizičko naprezanje pa, kako bi poboljšali psihofizičke sposobnosti zaposlenih, poslodavci organizuju razne vidove rekreacije.

Timski duh, osećaj pripadnosti kolektivu, međusobno poznavanje, atmosfera poverenja, poštovanja i razumevanja doprinose boljim pojedinačnim i kolektivnim radnim rezultatima, zato poslodavci organizuju druženja zaposlenih, tzv. tim bilding (team building).

Zaradom se, u smislu Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, broj 24/01,80/02…68/14; u daljem tekstu: Zakon) smatraju i sva primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, robe, svako činjenje ili pružanje pogodnosti, opraštanje duga, pokrivanje rashoda obveznika, kao i premije raznih vidova dobrovoljnog osiguranja (član 14. Zakona).

1. Izdaci za rekreaciju zaposlenih

Ukoliko poslodavac opštim aktom ili pojedinačnim ugovorima o radu omogući rekreaciju zaposlenih, izdaci za rekreaciju imaju tretman rashoda poslovanja i kao takvi ne oporezuju se porezom na dohodak građana.

PDV sadržan u primljenim računima za rekreaciju ne može se koristiti kao prethodni porez, jer nije ispunjen uslov iz člana 28. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, broj 84/04, 61/05 … 5/16).

Na primer, ukoliko poslodavac u skladu sa opštim aktom, uzme u zakup sportsku halu za rekreaciju zaposlenih, teniski teren, bazen i slično, pri čemu nisu identifikovani pojedinci koji će biti korisnici, odnosno mogućnost korišćenja se daje svim zaposlenima, navedeno davanje poslodavca ne smatra se zaradom i u potpunosti je neoporezivo.

Međutim, ukoliko poslodavac iz sopstvenih sredstava zaposlenima omogući rekreaciju, a da to prethodno nije predvideo opštim aktom ili ugovorima o radu, smatra se da takvo davanje poslodavca ima tretman ličnih primanja zaposlenih, a kao takvo podleže oporezivanju porezom na dohodak građana, kao i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. (Mišljenje Ministarstva finansija broj 414-00-22/2011-04 od 09.05.2011. godine).

„Prema navodima iz zahteva za mišljenje, preduzeće (poslodavac) je tokom 2009. i 2010. godine svim zaposlenima obezbeđivao mogućnost rekreacije, i po tom osnovu preduzeće je primalo fakture od strane sportskih organizacija, sa kojima je imalo zaključene ugovore, i vršilo je plaćanje ugovorenih iznosa po tom osnovu

Ukazuje se da pojedinačni ugovori o radu koje je poslodavac zaključio sa svojim zaposlenima ne sadrže odredbe koje se odnose na obavezu poslodavca da obezbedi rekreaciju zaposlenima. Odredbom člana 13. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06−ispravka, 31/09, 44/09 i 18/10, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se pod zaradom smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog. Takođe, zaradom se smatraju i primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, akcija, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, ili robe, pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem, saglasno članu 14. Zakona. Prema tome, kako je, prema navodima u predmetnom slučaju, na teret svojih sredstava poslodavac u toku 2009. i 2010. godine, zaposlenima omogućio rekreaciju, a da to opštim aktom kod poslodavca, kao ni pojedinačnim ugovorom o radu, nije bilo uređeno kao obaveza poslodavca, odnosno pravo zaposlenog, Ministarstvo finansija smatra da davanje poslodavca u takvom slučaju ima poreski tretman ličnih primanja zaposlenog i da podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu.”

Takođe, poslodavac može da u skladu sa opštim aktom vrši izdvajanja sredstava za potrebe korišćenja organizovanog rekreativnog odmora zaposlenih. Poreski tretman navedenih izdvajanja zavisi od izvora iz kojih je poslodavac vršio izdvajanje. Pa tako, ukoliko poslodavac u skladu sa opštim aktom vrši izdvajanje sredstava za rekreaciju iz zarada zaposlenih na koje su prethodno plaćeni porezi i doprinosi, navedena davanja nemaju tretman posebnih pogodnosti pruženih zaposlenima i kao takva ne podležu oporezivanju.

Međutim, ukoliko poslodavac sredstva za rekreativne namene izdvaja iz sredstava na koja nisu obračunati porezi i doprinosi, smatra se da takva davanja zaposlenih predstavljaju zaradu zaposlenih i podležu oporezivanju porezom na zarade i obavezi plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. (Mišljenje Ministarstva finansija 414-00-63/2008-04 od 06.07.2009. godine).

„U konkretnom slučaju, prema odredbama posebnog kolektivnog ugovora, u cilju prevencije radne invalidnosti poslodavac je obavezan da izdvaja 0,20% iz mase sredstava isplaćenih na ime plata za svaki mesec, za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat.

Prema odredbi člana 13. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009 i 44/2009 – dalje: Zakon) pod zaradom se smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog. Takođe, zaradom se smatraju i primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, akcija, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, ili robe, činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem, saglasno članu 14. Zakona. Imajući u vidu zakonske odredbe, u konkretnom slučaju, ukoliko prema posebnom kolektivnom ugovoru, poslodavac izdvaja novčana sredstva u ugovorom opredeljenom iznosu, iz plata zaposlenih za svaki mesec na koje (ukupan iznos plata) su prethodno plaćeni porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na zaradu, a radi korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti zaposlenih, takvo davanje ne predstavlja činjenje pogodnosti zaposlenom koje podleže oporezivanju porezom na zaradu i obavezi plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Međutim, ukoliko poslodavac sredstva za navedene svrhe izdvaja iz sredstava na koje nisu obračunati i plaćeni porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na zaradu, takvo davanje zaposlenima predstavlja pogodnost i podleže oporezivanju porezom na zaradu i obavezi plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.“

2. Izdaci za druženje zaposlenih, tzv. tim bilding

Kada poslodavac na teret sopstvenih sredstava zaposlenima obezbeđuje učestvovanje u aktivnostima koje za cilj imaju jačanje timskog duha (tzv. team building), takvo primanje predstavlja činjenje pogodnosti zaposlenima koje podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade. (Mišljenje Ministarstva finansija 430-01-29/2013-04 od 14.04.2015. godine).

„Kada poslodavac na teret sopstvenih sredstava zaposlenima obezbeđuje učestvovanje u aktivnostima koje za cilj imaju jačanje timskog duha (tzv. team building), takvo primanje predstavlja činjenje pogodnosti zaposlenima koje podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade. Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 80/02−dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06−ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11−US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13−ispravka, 108/13, 57/14 i 68/14−dr. zakon, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se pod zaradom, u smislu ovog zakona, smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog. Prema odredbi člana 14. stav 1. Zakona, zaradom se smatraju i primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, robe, činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem. Odredbom člana 13. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14 i 68/14−dr. zakon) propisano je da je osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa. Odredbom člana 105. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) propisano je da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom u smislu stava 1. člana 105. Zakona o radu, smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1) do 4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona (stav 3. tog člana zakona). Saglasno odredbi člana 120. tačka 4) Zakona o radu, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo zaposlenog i na druga primanja iz radnog odnosa.“

Zaključak

Samo izdaci za neposrednu rekreaciju zaposlenih, prvenstveno sportskih aktivnosti, priznaju se kao trošak poslovanja. Svi ostali izdaci za odmore i druženja zaposlenih imaju tretman pružanja pogodnosti zaposlenima i na njih se plaća porez i svi doprinosi kao na redovnu zaradu.

Autor: AKTIVA sistem doo

Comments