Kako Funkcionise Otvaranje Firme u Srbiji za Strance, Preduzetnike i DOO

otvaranje firme u Srbiji

Pitate se kako otvoriti firmu u Srbiji? Mislite da je registrovanje DOO ili preduzetnika u APR-u komplikovana i skupa procedura?

Upravo suprotno, otvaranje firme u Srbiji je prilično jednostavno, brzo, jeftino i lako, kako za domaće tako i za strane državljane.

U najvećem broju slučajeva, da bi se otvorila firma, potrebna je samo lična karta osnivača/preduzetnika, odnosno pasoš kada je u pitanju strani državljanin.

Strani državljani mogu postati osnivači i direktori u DOO bez bilo kakvih posebnih preduslova.

Stranci mogu da posluju I kao preduzetnici, što neretko za njih predstavlja jednostavniju i isplativiju opciju.

Da bi poslovali u formi preduzetnika neophodno je da im se odobri boravak i radna dozvolu što je postupak u kojem pružamo administrativnu pomoć.

Ukoliko je osnivač pravno lice, umesto ličnog dokumenta potreban je izvod iz matičnog registra privrednih društava.

Za domaće pravno lice izvod nije potreban, jer je već u posedu APR-a, dok je za strano pravno lice potreban overen izvod iz matičnog registra privrednih društava.

Osnivački ulog za DOO može da bude i simboličnih 100,00 RSD, dok kod preduzetnika osnivački ulog ne postoji.

Ukupni troškovi registracije preduzetnika (usluga, overe, takse) ne bi trebalo da prelaze 100,00 EUR.

Troškovi osnivanja DOO kreću se u rasponu od od 200,00 do 500,00 EUR.

Cena zavisi od broja osnivača, njihovog svojstva i kompleknosti izrade osnivačkog akta i pribavljanja dokumentacije.

U ukupnim troškovima cena naše usluge za registraciju preduzetnika je 60,00 EUR, a za registraciju DOO od 100,00 EUR pa naviše.

Korišćenjem usluge naše Agencije za otvaranje firme uštedećete vreme i izbeći administrativne greške.

Takođe, dobićete sve relevantne informacije u vezi poreskog aspekta poslovanja i druge značajne informacije jer se mnoge bitne odluke donose već u postupku registrovanja firme.

Informacije koje sa punom pažnjom treba uzeti u obzir pre/prilikom registrovanja firme pogledajte na dnu teksta u delu “Korisne informacije”.

 

Usluga otvaranja firme podrazumeva:

  • sveobuhvatno savetovanje tokom celog postupka;
  • izbor pravne forme – preduzetnik ili DOO,
  • pomoć prilikom odabira pretežne delatnosti;
  • pomoć prilikom izbora i rezervacija naziva (imena);
  • izbor oblika oporezivanja – paušal ili vođenje knjiga,
  • pomoć u odluci o ulasku u sistem PDV-a – PDV da ili ne,
  • infomacije o budućim fiskalnim i parafiskalnim obavezama i analiza mogućnosti za optimizovanje poreskih obaveza
  • informacije o zapošljavanju, raspolaganju imovinom/gotovinom firme i druge informacije vezane za buduće poslovanje;
  • izrada odluke/ugovora o osnivanju;
  • popunjavanje i predaja registracione prijave;
  • preuzimanje rešenja iz APR;

Rešenje o registraciji od APR može se očekivati u perodu od 3 do 5 radnih dana od dana podnošenja registracione prijave.

Potom slede aktivnosti:

  • kontrola tačnosti registrovanih podataka
  •  izrada pečata, osim kada se Klijent odluči da ne koristi pečat za šta ima zakonsku mogućnost
  • obaveštenje radnoj inspekciji o početku rada itd;
  •  izrada i overa OP obrasca i priprema dokumentacije za otvaranje računa u banci.

Ako firma neće imati zaposlenog knjigovođu, treba da zaključi ugovor o vođenju poslovnih knjiga sa agencijom koja je registrovana za tu delatnost;

 

Radnje koje Klijent, odnosno Agencija neposredno posle osnivanja trebaju da preuzmu:

  • predaja Obrasca PDP (preduzeća) / Obrasca PPDG-1R (preduzetnici);
  • podnošenje zahteva za paušalno oporezivanje
  • prijava u sistem PDV-a – ukoliko se odlučite da se prijavite u sistem PDV-a, dužni ste da predate evidencionu prijavu, Obrazac EPPDV;
  • prijava osnivača koji imaju funkcije u društvu (direktor) na PIO i zdravstvo
  • prijava zaposlenih na PIO i zdravstvo – u Fondu PIO ili Fondu zdravstva izvršiti prijavu radnika koji će raditi u firmi;
  • istaknete naziv firme makar na poštanskom sandučetu, jer poreska uprava vam može oduzeti PIB broj i time blokirati rad firme ukoliko se pismo ne iz PU ne uspe dostaviti
  • prijava GPU – prijava za utvrđivanje naknade za unapređenje i zaštitu životne sredine;

–          ukoliko je registovan DOO obavezna registracija stvarnih vlasnika u Registru stvarnih vlasnika;

–          ispunjenje obaveza vezanih za bezbednost i zdravlje na radu, zaštiti od požara i drugih zakonom propisanih obaveza

 

Korisne informacije:

osnivanje firme

Osnivanje Firme Za Preduzetnike Ili DOO

1) Registracija kod APR i troškovi

Postupak registracije kod APR-a za preduzetnika je jednostavniji nego za DOO.

Kod registracije delatnosti, promena i gašenja preduzetnik nema obavezu da sačinjava akte dok kod DOO-a postoje takve obaveze, a za osnivački akt DOO-a i njegove promene obavezna je i overa kod javnog beležnika.

Naknade (takse) kod registracije, promene i brisanja preduzetnika niže su nego kod DOO-a, međutim u oba slučaju takse nisu značajno visoke, i uglavnom ne prelaze iznos od 100 EUR.

U pogledu vlasništva, kroz DOO se lakše realizuju partnerski odnosi, jer preduzetnik predstavlja individuu koja pravno gledano sama snosi sve koristi i posledice nastale iz obavljanja poslovne aktivnosti.

 

2) Sedište, delatnost i poslovođenje

Kod sedišta i određivanja pretežne delatnosti nema bitnih razlika između preduzetnika i DOO.

Radi poslovanja u mestima izvan sedišta preduzetnik je dužan kod APR registrovati izdvojene prostorije.

DOO može organizovati rad poslovnih jedinica bez njihove registracije kod APR-a, osim u slučaju organizovanja ogranka kada je registrovanje kod APR-a obavezno.

Preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu, a DOO može imati jednog ili više direktora.

 

3) Odgovornost za obaveze

Preduzetnik za obaveze iz poslovanja odgovara celokupnom svojom imovinom, neograničeno, a za poreske obaveze i sa imovinom svih punoletnih članova domaćinstva (član 157 Zakona o porezu na dohodak građana).

Osnivač DOO za obaveze DOO odgovara samo upisanim ulozima, a ne odgovara svojom imovinom.

Izuzetno, ukoliko osnivač ne poštuje pravilo odvojenosti imovine DOO i lične, tada odgovara svojom ličnom imovinom. (Član 18 Zakona o privrednim društvima – probijanje pravne ličnosti).

 

4) Kazne za prekršaje

Kazne za prekršaje najčešće su za duplo, a u nekim slučajevima i do deset puta manje za preduzetnike nego za DOO.

Za DOO propisuje se kazna za sam DOO i kazna za odgovorno lice u DOO dok se kod preduzetnika propisuje jedinstvena kazna za preduzetnika ili poslovođu.

 

5) Paušalno oporezivanje i PDV

Preduzetnici se mogu opredeliti i prijaviti za paušalno oporezivanje, osim u slučajevima pobrojanim članom 40,stav 2 Zakona o porezu na dohodak građana kao što su trgovina kao delatnost, bilo koja delatnost sa prometom preko 6.000.000,00 din u toku kalendarske godine itd.

Bez obzira na delatnost, paušalac ne može biti preduzetnik koji je u sistemu PDV-a.

DOO ni u kojem slučaju ne može biti paušalac.

 

6) Porez na dobit (dohodak), godišnji porez i socijalni doprinosi

Porez na dobit (dohodak) plaća se na razliku između prihoda i rashoda, odnosno dobit, i kod preduzetnika i kod DOO. Stopa poreza kod preduzetnika je 10%, a kod DOO je 15%.

Prilikom isplate ostvarene dobiti preduzetnik ne plaća nikakav dopunski porez, a DOO plaća 15% poreza na bruto prihod od kapitala.

Preduzetnika na deo dobiti veći od cca 20.000,00 EUR čeka još 10% godišnjeg poreza na dohodak građana, a na deo preko 35.000 EUR stopa je 15%, dok ostvarena dobit vlasnika DOO ne ulazi u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana.

Ako je osnivač ujedno i direktor kod DOO mora plaćati socijalne doprinose barem na najnižu osnovicu.

Preduzetnik koji prijavi ličnu zaradu ne mora plaćati socijalne doprinose na osnovicu veću od najniže, a ako ne prijavi ličnu zaradu plaća socijalne doprinose na osnovicu koja je jednaka ostvarenem neto dohotku iz poslovanja. Isplatu lične zarade (minimalne) vidimo kao jedini logičan izbor.

I osnivač DOO koji je ujedno i direktor, i preduzetnik, a koji su negde već zaposleni ne plaćaju doprinos za zdravstvo i nezaposlenost već samo doprinos za PIO.

 

7) Rad članova porodice

Kod preduzetnika mogu biti radno angažovani članovi porodice bez prijavljivanja, ali samo na zameni opravdano odsutnog preduzetnika (član 89. stav 4. i stav 9. Zakona o privrednim društvima).

Kod DOO članovi porodice osnivača ne mogu raditi bez prijavljivanja.

 

8) Promena pravne forme, statusne promene i promene vlasništva

Preduzetnik može promeniti pravnu formu u DOO, a DOO ne može promeniti pravnu formu u preduzetnika.

Preduzetnik ne može imati statusne promene spajanja, pripajanja, izdvajanja ili podele, a DOO može.

DOO može promeniti vlasnika, a preduzetnik ne može, osim ukoliko se prvo ne transformiše u DOO.

 

9) Privremeni prestanak rada, brisanje iz registra APR

Preduzetnik može registrovati privremeni prestanak obavljanja delatnosti, na vremenski ograničen ili neograničen period, a za DOO ne postoji ta mogućnost.

Preduzetnik se može brisati iz registra APR-a uz uslov da je izmirio poreske obaveze, a može imati neizmirene obaveze prema ostalim poveriocima jer preduzetnik za takve obaveze odgovara vlastitom imovinom.

Kod brisanja preduzetnika nema čekanja, preduzetnik se briše danom podnošenja prijave brisanja.

DOO se može brisati postupkom likvidacije ili stečaja.

Da bi DOO sproveo postupak likvidacije mora namiriti sve poverioce a u postupku brisanja priložiti i potvrdu Poreske uprave da nema poreskih obaveza. Sam postupak likvidacije traje najmanje četiri meseca.

Brisanje DOO postupkom stečaja je komplikovan, skup i dugotrajan proces izuzev u situacija kada se shodno Zakonu o stečaju – po ubrzanoj proceduri zatvara.

 

10) Propisi koji istovetno tretiraju preduzetnike i DOO

Na gotovo istovetan način preduzetnike i DOO tretiraju propisi o: trgovini, PDV-u, radu, bezbednosti i zdravlju na radu, fiskalnim kasama, platnom prometu te spoljnotrgovinskom i carinskom poslovanju.

Zaključak:

Nedvosmisleno je lakše, jednostavnije i jeftinije poslovati u formi preduzetnika, makar dok poslovanje ne podrazumeva kompleksniju vlasničku strukturu, visoke iznose prometa, profita i značajne preuzete obaveze i rizike iz poslovanja.

 

Neke od prednosti preduzetnika su:

  • manji porez;
  • jednostavnija administracija;
  • niži iznosi propisanih kazni;
  • ne postoji porez na uzimanje iz imovine društva;
  • mogućnost pauziranja u obavljanju delatnosti;
  • mogućnost transformacije u DOO;
  • jednostavno brisanje delatnosti iz APR registra.

 

Stvarni vlasnici

Za samo osnivanje privrednog društva kada je vlasnik strano pravno lice, APR zahteva samo izvod iz matičnog registra za to pravno lice, ali pažnju treba da se obrati na primenu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, koja podrazumeva da će banka, računovođa, pa i APR kroz Registar stvarnih vlasnika zahtevati da ima informaciju o stvarnim vlasnicima (fizičkim licima).

Ponekad te informacije zahtevaju ishodovanje izvoda iz registara za veći broj privrednih društava u vlasničkoj strukturi, kao i lične informacije o stvarnim vlasnicima (fizičkim licima).

Ukoliko se one ne budu prezentovale, faktičko obavljanje delatnosti će biti nemoguće.

 

Izbor poslovnog imena

Poslovno ime je naziv pod kojim privredno društvo posluje i mora biti distinktivno u odnosu na poslovne ime svih registrovanih privrednih društava i ne sme da izaziva zabunu o privrednom društvu ili o njegovoj delatnosti.

Predlažemo da se pridržavate sledećih uputstava:

– Ukoliko se željeni naziv sastoji iz samo jedne reči, nemojte koristiti način pretrage „TAČNO“. Najbolje je da koristite pretragu „SADRŽI“ i ukoliko vam ovaj način pretrage ne vrati nikakve rezultate, to znači da je taj naziv slobodan.

-Ukoliko je, međutim, željeni naziv zauzet, imajte u vidu da dodavanje inicijala osnivača, jednog ili dva simbola (kao što su crtice, slova, razmak) neće biti dovoljno da takav naziv bude registrovan.

Vodite računa da se neke reči drugačije pišu, ali se isto izgovaraju, odnosno da se na jedan način pišu na srpskom i na stranom jeziku (npr. MENADžMENT i MANAGEMENT) tako da je uvek potrebno proveriti da li se upotrebom nekog drugog slova ili rasporeda slova dobija isti rezultat, jer ako se samo drugačije piše, a isto izgovara, to može da izaziva zabunu o privrednom subjektu (npr. KOFI i COFFEE i COFEE).

Potrebno je imati u vidu i to da delovi naziva koji se sastoje od reči koje upućuju na delatnost privrednog subjekta kao što su: „komerc“, „trade“, „group“, „company“, „export“, „import“ i slično, nije moguće koristiti kao onaj deo naziva koji pravi distinkciju u odnosu na već postojeći naziv.

– Ukoliko želimo biti sigurni da će tačno određeni naziv koji želimo da registrujemo biti slobodan, možemo se koristiti pravom iz člana 73. i člana 74. Zakona o registraciji privrednih subjekata, kojima je propisano da zainteresovano lice može podneti registracionu prijavu rezervacije određenog naziva i dokaz o uplati naknade za rezervaciju naziva.

– Kod preduzetnika vrede sva gore navedena uputstva, s tim što preduzetnik uopšte ne mora imati naziv, može poslovati samo pod imenom i prezimenom preduzetnika i odrednicom koja upućuje na delatnost.

 

Overa dokumenata

Strana javna isprava mora sadržati Apostille – ukoliko je reč o zemlji koja je potpisnica Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, osim ako između konkretne strane zemlje i Republike Srbije nije zaključen bilatelarni sporazum o međusobnom priznavanju javnih isprava bez legalizacije.

U slučaju da konkretna strana zemlja nije potpisnica Haške konvencije i nema ni zaključen bilatelarni sporazum sa Republikom Srbijom o međusobnom priznavanju javnih isprava bez legalizacije, potrebna je tzv. “puna” legalizacija.

Više infomacije o zemljama potpisnicima možete pronaći ovde https://www.mpravde.gov.rs/tekst/861/legalizacija-isprava-.php

 

Otvaranje Firme U Srbiji Za Strance

Ukoliko boravite u inostranstvu, a želite da registrujete firmu u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Subotica) moguća je i registraciju pravnog lica i otvaranje računa u banci na daljinu upotrebom adekvatnih ovlašćenja-ponomoćja koje se daje osobi koje će fizički sprovesti neophodne radnje u Republici Srbiji.

 

Ostale informacije

Ono o čemu se takođe treba informisati jesu potencijalni podsticaji-pomoć za otvaranje firme, odnosno poslovanje u Srbiji. Postoji izvestan broj zakonom propisanih olakšica, kao i uvek aktuelnih konkursa za podsticajna sredstva.

Pogledajte i naš korisni tekst https://aktivasistem.com/news/freelancer-porez-na-uplate-iz-inostranstva/  u vezi freelancer-a i otvaranja firme kako bi se legalizovali svi vaši prihodi.

Sa nama će te vrlo brzo i jednostavno registrovati tzv. Agenciju za programiranje ili neku drugu preduzetničku delatnost, pri tome birajući adekvatan oblik oporezivanja i upoznati sa svim pravima i obavezama koja proističu iz poslovanja u formi preduzetnika.

Ukoliko želite da vas baš mi ispratimo u proceduri pokretenju biznisa ne oklevajte da nas kontaktirate. Srećno!

Comments