Zakon je usklađen sa Direktivama Evropske unije koje uređuju ovu oblast, a od novina takođe su uređena i sva pitanjakoja stari zakon nije regulisao a primenjivala su se u praksi.
Najznačajnije novine Zakona odnose se na:
Ulazak i izlazak stranaca iz Republike Srbije
Propisani su razlozi za odbijanje ulaska stranca, na način da se ulazak strancu odbija putem odluke na standardizovanom obrascu o odbijanju ulaska u kome se navode tačni razlozi odbijanja ulaska.Protiv odluke o odbijanju ulaska dozvoljena je žalba. Navedeno predstavlja novi način odbijanja ulaska stranca, koji je do sada bio saopštavan strancu usmeno, uz utiskivanje odbijanja ulaska u putnu ispravu stranca.
Na ovaj način harmonizovano je nacionalno zakonodavstvo u odnosu na propise EU kojima je definisana ova oblast, a takođe uvođenjem instituta žalbe pojačana je pravna sigurnost i zagarantovan je princip dvostepenosti u odlučivanju.
Nadležnosti organa za podnošenje zahteva za izdavanja vize
U izuzetnim slučajevima, diplomatsko-konzularno predstavništvo može da razmatra i odlučuje o zahtevu koji je podneo stranac, koji se zakonito nalazi na njegovom konzularnom području, a nema boravak u toj državi, u slučaju kada priloži dokaze o hitnosti putovanja u Republiku Srbiju za koje mu je potrebna viza.
Takođe protiv odluke o odbijanju zahteva za vizu, zahteva za izdavanje vize na graničnom prelazu, poništenju ili ukidanju vize, produženju roka važenja vize i odbijanju ulaska u Republiku Srbiju stranac može izjaviti žalbu organu koji je doneo odluku u roku od osam dana od dana prijema odluke.
Privremeni boravak
Zakonom su propisani novi osnovi za dobijanje privremenog boravka, a takođe i osnovi koji su se već primenjivali u praksi a nisu bili regulisani zakonom, kao što je vlasništvo nad nepokretnošću u Republici Srbiji.
Privremeni boravak može se odobriti strancu koji namerava da boravi u Republici Srbiji u vremenskom periodu duže od 90 dana po osnovu:
- zapošljavanja;
- školovanja ili učenja srpskog jezika;
- studiranja;
- učestvovanja u programima međunarodne razmene učenika ili studenata;
- stručne specijalizacije, obuke i prakse;
- naučno istraživačkog rada ili druge naučno obrazovne aktivnosti;
- spajanja porodice;
- obavljanja verske službe;
- lečenja ili nege;
- vlasništva nad nepokretnosti;
- humanitarnog boravka;
- statusa pretpostavljene žrtve trgovine ljudima;
- statusa žrtve trgovine ljudima;
- drugih opravdanih razloga u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom.
Privremeni boravak po osnovu spajanja porodice
Zakon propisuje i samostalni, odnosno autonomni boravak strancu koji je najmanje 4 godinena privremenom boravku u Republici Srbiji po osnovu spajanja porodice. Uvođenjem ovog instituta u nacionalno zakonodavstvo omogućeno je da stranac nakon određenog vremenskog perioda ne bude vezan za lice po kome mu se odobrava privremeni boravak po osnovu spajanja porodice.
Ovaj institut omogućava samostalnost stranog državljanina u odnosu na npr. supružnika, na taj način se štiti lični integritet stranca koji je prethodne četiri godine bio vezan za supružnika i po kome mu je i dozvoljen boravak u Republici Srbiji.
Strancu koji je u poslednje tri godine neprekidno boravio na privremenom boravku po osnovu spajanja porodice može se, na njegov zahtev, odobriti samostalni boravak u slučaju kada je preminuo državljanin Republike Srbije ili stranac sa kojim se ostvarivalo pravo na spajanje porodice.
Takođe, članom 59. Zakona je omogućeno da strancu-žrtvi porodičnog nasilja može biti odobren samostalni privremeni boravak u Republici Srbiji, nevezano za vremensko trajanje odobrenog privremenog boravka po osnovu spajanja porodice.
Kod spajanja porodice u smislu Zakona užom porodicom, smatraju se: supružnici, vanbračni partneri, njihova deca rođena u braku ili van braka, usvojena deca ili pastorčad do navršenih 18 godina života koja nisu zaključila brak.
Izuzetno, članom uže porodice može se smatrati:srodnik po pravoj liniji državljanina Srbije ili stranca kome je odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji ili srodnik po pravoj liniji njegovog supružnika ili vanbračnog partnera, koji zavisi od njih i nema adekvatnu porodičnu brigu u zemlji porekla ili punoletno dete državljanina Srbije ili stranca kome je odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji ili punoletno dete njegovog supružnika ili vanbračnog partnera koje nije zaključilo brak, koje ne može da podmiruje svoje potrebe zbog zdravstvenog stanja.
Brak iz koristi
Zakonom je propisan i uveden novi institut brak iz koristi gde su uređene okolnosti koje ukazuju da li je takav brak sklopljen iz koristi.
Privremeni boravak, odnosno produženje privremenog boravka radi spajanja porodice neće se odobriti strancu ako se nakon izvršenih provera koje se odnose na okolnosti sklapanja njegovog braka osnovano može pretpostaviti da je brak sklopljen iz koristi, odnosno da postoji opravdana sumnja da je brak zaključen u cilju odobrenja privremenog boravka.
Podnošenje zahteva za privremeni boravak i rokovi
Stranac koji je zakonito ušao u Republiku Srbiju a za ulazak mu nije potrebna viza, kao i stranac koji je u Republiku Srbiju ušao sa vizom za duži boravak, podnosi zahtev za privremeni boravak u roku od 90 dana od dana poslednjeg ulaska, odnosno u roku važenja vize za duži boravak. Dakle u slučajevima kada je strancu za ulazak u Srbiju za boravak do 90 dananeophodna viza, zahtev za privremeni boravak se može podneti samo u slučaju ukoliko je strancu prethodno odobrena viza za duži boravak, viza D.
Izuzetno, kada postoje humanitarni razlozi ili razlozi više sile ili je to u interesu Republike Srbije, stranac koji je zakonito ušao i zakonito boravi u Republici Srbiji sa vizom za kraći boravak može da podnese zahtev za odobrenje privremenog boravka, uz dostavljanje dokaza o postojanju navedenih razloga.
Osnov za podnošenje zahteva za privremeni boravak mora biti istovetan osnovu za izdavanje vize za duži boravak.
Zahtev za produženje privremenog boravka podnosi se najranije tri meseca, a najkasnije 30 dana pre isteka roka važenja privremenog boravka.
Stranac koji blagovremeno podnese zahtev za odobrenje privremenog boravka, odnosno za produženje privremenog boravka, može ostati u Republici Srbiji do okončanja prvostepenog postupka, odnosno do okončanja drugostepenog postupka u slučaju ulaganja žalbe na rešenje o odbijanju zahteva.
Ako je to u interesu Republike Srbije, ako se utvrdi da postoje humanitarni razlozi ili zbog postojanja više sile, nadležni organ može razmatrati zahtev za produženje privremenog boravka stranca koji je podnet nakon isteka važećeg privremenog boravka, ukoliko je vremenski period između isteka prethodnog privremenog boravka i podnošenja zahteva za produženje privremenog boravka kraći od tri meseca.
Ukoliko nadležni organ odobri produženje privremenog boravka, period između isteka prethodno odobrenog privremenog boravka i podnošenja zahteva za produženje privremenog boravka smatra se zakonitim i neprekidnim boravkom.
Stalno nastanjenje
Stalno nastanjenje može se odobriti strancu koji je do dana podnošenja zahteva za stalno nastanjenje u Republici Srbiji boravio neprekidno duže od pet godina na osnovu odobrenja za privremeni boravak.
Stranac koji u Republici Srbiji ima odobren privremeni boravak po osnovu studiranja ili školovanja ne može podneti zahtev za stalno nastanjenje u Republici Srbiji. Stim što stranac koji je u prethodnom periodu određeno vreme proveo na privremenom boravku po osnovu studiranja ili školovanja u Republici Srbiji, a kasnije promenio osnov boravka u Republici Srbiji može podneti zahtev za stalno nastanjenje. Samo polovina vremena koji je stranac proveo u Republici Srbiji po osnovu studiranja ili školovanja može se uračunati u vreme potrebno za odobrenje stalnog nastanjenja.
Dakle, Zakon ograničava mogućnost podnošenja zahteva za stalno nastanjenje licima koja borave na osnovu privremenog boravka odobrenog na osnovu studiranja i školovanja i uslovljava ih eventualno promenom osnova boravka.
Takođe, novinu predstavlja i mogućnost podnošenja zahteva za stalno nastanjenje posle 5 godina privremenog boravka stranim državljanima koju borave po osnovu vlasništva nad kompanijom, rada i zapošljavanja. Ranijim zakonskim propisima taj rok je iznosio 10 godina.
Izvor: Petrović Mojsić & partners
