Kreditna čitanka

Kredit

Kredit je određeni novčani iznos koji je banka ustupila na korišćenje klijentu na određeno vreme pod određenim uslovima i uz plaćanje naknade – kamate, kao cene korišćenja tih sredstava.
Krediti mogu biti nenamenski ili gotovinski, tzv. „keš” krediti i namenski kao što su: potrošački, stambeni ili za obrtna sredstva.

Kamata

Kamata je cena koja se plaća za korišćenje sredstava banke.
Ukoliko je izražena u procentima govorimo o kamatnoj stopi.
Visina kamatne stope zavisi od vrste kredita, roka na koji se sredstva ustupaju, sredstava obezbeđenja naplate potraživanja, uslova na tržištu, konkurencije, stope inflacije, kreditnog rejtinga zemlje.

Nominalna kamatna stopa

Kamatna stopa koja predstavlja relativni broj – procenat, koji određuje koliko se novčanih jedinica plaća po jedinici kredita i koristi se za obračun redovne kamate po datom kreditu. Može biti fiksna ili promenljiva.

Konformna kamatna stopa

Konformna kamatna stopa je stopa po kojoj se dobija isti iznos kamate bez obzira da li se kamata obračunava jedanput na kraju perioda otplate ili više puta u toku same otplate kredita.
Godišnja konformna kamatna stopa se preračunava u mesečnu tako što se izvrši korenovanje kamatne stope brojem obračunskih perioda, npr. ako je godišnja kamatna stopa 6%, mesečna se dobija tako što 6% korenujemo brojem meseci 12 i dobijamo da mesečna iznosi 0,487%.

Proporcionalna kamatna stopa

Proporcionalna kamatna stopa je stopa po kojoj se dobija različiti iznos kamate u zavisnosti od toga da li se kamata obračunava jedanput na kraju perioda otplate ili više puta u toku same otplate kredita. Naime, ukoliko se kamata obračunava više puta u toku perioda otplate dobija se veći iznos ukupne kamate, nego da je obračunata samo jednom na kraju perioda otplate kredita.
Ukoliko se proporcionalna kamatna stopa na godišnjem nivou svodi na mesečnu kamatnu stopu, onda se ona može dobiti jednostavnim deljenjem godišenje kamatne stope brojem obračunskih perioda, npr. ako je godišnja kamatna stopa 6%, mesečna se dobija kada 6% podelimo brojem meseci 12 i dobijamo da mesečna iznosi 0,5%.

Efektivna kamatna stopa

Za razliku od nominalne kamatne stope, efektivna kamatna stopa (EKS) predstavlja stvarnu cenu kredita i omogućava nam da lakše sagledamo i uporedimo uslove pod kojima različite banke nude iste kredite. Efektivna kamatna stopa, pored nominalne kamatne stope, uključuje naknade i provizije koje klijent plaća banci za odobravanje kredita. Ukoliko je reč o kreditima koji se odobravaju uz depozit, EKS obuhvata i prihod po osnovu kamate koju banka plaća na taj depozit. Međutim, treba imati u vidu da, postoji jedan deo troškova koji se ne uključuju u EKS, kao što su:

  • kriterijumi za indeksaciju (odnosno da li je kredit vezan za promenu rasta cena na malo, ili je vezan za promene deviznog kursa),
  • troškovi procene vrednosti sredstava obezbeđenja kredita,
  • troškovi raznih uverenja, potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa,
  • troškovi Kreditnog biroa i dr.

Ovi troškovi se ne uključuju u obračun EKS s obzirom da nisu poznati na dan obračuna EKS, ali mogu nastati u toku realizacije ugovora o kreditu, ili ne predstavljaju prihod banke. EKS je merilo cene kredita samo ako se upoređuje zaduživanje u istoj valuti.

Interkalarna kamata

Interkalarna kamata je kamata koja se obračunava i naplaćuje samo od momenta kada vam se odobri kredit do momenta kada počnemo da ga otplaćujemo, tj. do naplate prve rate. U zavisnosti od poslovne politike, banka može obračunatu interkalarnu kamatu da pripiše glavnici duga i naplati je preko anuiteta/rata ili odjednom – posle isteka korišćenja kredita.

Zatezna kamata

Zatezna kamata je kamata koja se obračunava i naplaćuje ukoliko klijent nije izmirio obaveze o roku u skladu sa odredbama zaključenog ugovora.

Anuitet (rata)

Anuitet, odnosno rata je redovna, najčešće mesečna, isplata novčanog iznosa sastavljenog od dela glavnice i dela kamate obračunate po nominalnoj kamatnoj stopi, koju klijent mora da plati na ime postepene otplate kredita. Pored mesečne, može biti i tromesečna, polugodišnja, godišnja, u zavisnosti od toga kako je ugovoreno. Anuitet, odnosno rata sastoji se iz dela glavnice duga i dela koji se odnosi na dospelu kamatu. Anuitet je isti u svim periodima otplate, izuzev za poslednji kada može biti različit. Rata se menja po periodima otplate jer se plaća uvek isti deo glavnice i kamata obračunata na ostatak duga. Kamata se u oba načina otplate kredita obračunava na ostatak duga. Prilikom zaključivanja ugovora o kreditu banka treba da sačini i uruči klijentu Pregled bitnih elemenata otplate kredita, obrazac u kojem možemo pronaći između ostalog i podatak o visini naše mesečne obaveze po kreditu. Najbolji način da saznamo osnovne podatke o kreditu, ali i da sagledamo svoje mogućnosti je da, pre podnošenja zahteva za kredit, zatražimo od zaposlenih u banci obrazac Osnovni podaci o kreditu za željenu vrstu kredita. Takođe, možemo koristiti i kalkulatore na veb stranicama banaka i Narodne banke Srbije.

Grejs period (poček)

Poček, ili tzv. grejs period je period u kome je kredit stavljen na raspolaganje korisniku, ali nije još započeta otplata kredita. Ukoliko koristimo grejs period, potrebno je da se informišemo da li se u tom periodu plaća ili ne plaća kamata. Treba imati na umu da ukoliko bi nam se u tom periodu obračunavala kamata na celokupan iznos kredita, mi bistmo u stvari platili veću ukupnu kamatu nego što bismo platili da ne koristimo grejs period.

Indeksacija kredita

Pod indeksacijom se podrazumeva vezivanje obaveza po osnovu kredita za rast cena na malo ili kurs neke strane valute. Kredit indeksiran stopom rasta cena na malo je kredit sa klauzulom kojom se otplata kredita vezuje za kretanje cena na malo. Sa povećanjem stope rasta cena na malo dolazi do povećanja kamate i glavnice kredita. Kredit indeksiran valutnom klauzulom je kredit izražen u određenoj stranoj valuti i sadrži klauzulu kojom se otplata kredita vezuje za kretanje kursa te valute. Za korisnike ova vrsta kredita sa sobom nosi i visoke rizike – rizik promene deviznog kursa, odnosno neizvesnost za korisnika kredita u pogledu ukupne obaveze po osnovu uzetog kredita, a time i njegove mogućnosti otplate kredita u ugovorenom roku. Od ove vrste rizika možete da se zaštitite jedino ukoliko su vaši redovni mesečni neto prihodi, iz kojih otplaćujete kredit (npr. zarada), vezani za istu valutu.

Krediti sa učešćem ili depozitom

Banka može odobriti kredite sa istom nominalnom kamatnom stopom i istim periodom otplate, ali sa učešćem ili depozitom što značajno može uticati na visinu ukupne obaveze po osnovu kamate. Naime, ukoliko vam je odobren kredit sa učešćem, iznos glavnice, tj. iznos vašeg ukupnog duga biće manji za iznos učešća, a kamata će se obračunavati samo na sredstva koja ste dobili od banke. S druge strane, ukoliko vam je odobren kredit sa depozitom, iznos glavnice jednak je sredstvima koja dobijate od banke, a kamata se obračunava na ukupan iznos kredita. Kod kredita sa depozitom takođe treba obezbediti i sredstva za depozit koji se vraća tek po otplati kredita. Treba imati na umu da se na sredstva položena kao depozit, obračunava kamata koja se, ukoliko je ugovorena, takođe nakon otplate kredita isplaćuje klijentu.

Kako odlučiti koji je kredit najpovoljniji

Pre nego što se odlučimo da li ćemo uzeti kredit, trebamo pažljivo razmotriti važnost potrebe koju želimo da finansiramo na ovaj način. Brzopleta i nepromišljena odluka o zaduživanju može dugoročno opteretiti naš kućni budžet. Ukoliko se ipak odlučimo da uzmemo kredit, trebamo imati u vidu da u ponudi banaka postoje različite vrste kredita, zbog čega treba dobro da razmislimo i raspitamo se šta nam se nudi i šta najviše odgovara našim potrebama. Od svake banke možemo zatražiti obrazac Osnovni podaci o kreditu za željenu vrstu kredita i njihovim poređenjem lakše odlučiti šta je za nas najpovoljnije.

Poređenje uslova pod kojima različite banke nude kredite

Najlakši način da uporedimo uslove pod kojima različite banke nude kredite i donesemo odluku koja odgovara našim potrebama je da uporedimo efektivne kamatne stope. Ukoliko je efektivna kamatna stopa na godišnjem nivou niža, kredit je jeftiniji. Napominjemo da je EKS merilo cene kredita samo ako se upoređuje zaduživanje u istoj valuti. Treba imati u vidu da kod kredita sa različitim periodima otplate, visina anuiteta (rate) ne predstavlja pravi pokazatelj cene kredita.
Kredit sa dužim rokom otplate može imati niži iznos mesečnog anuiteta, ali to ne znači da je i ukupna obaveza po tom kreditu niža. Pri poređenju uslova, treba uporediti i troškove vezane za proizvode koji se “nude u paketu”, nezavisno od toga da li su nam potrebni (npr. platne kartice) i ne obuhvataju se EKS. Naročito treba obratiti pažnju na mogućnost banke da jednostrano izmeni odredbe ugovora i da li su precizno utvrđeni uslovi pod kojima banka to može da učini.

Mogućnost otplaćivanja kredita

Da bismo mogli da odgovorimo na ovo pitanje, potrebno je da razmislimo koliko iznose naši ukupni prihodi, a koliko rashodi na mesečnom nivou, i da procenimo da li ćemo i kasnije biti u mogućnosti redovno da izmirujemo svoje obaveze, naročito kod ugovora kod kojih može doći do promene uslova otplate kredita (npr. varijabilna kamatna stopa).
Pre podnošenja banci zahteva za dobijanje kredita, treba proveriti sledeće:

  • kolika je efektivna kamatna stopa – EKS, i koje su sve naknade uključene u obračun EKS.
  • naknade koje su uključene u obračun EKS, izuzev nominalne kamatne stope, plaćamo banci uglavnom u periodu do odobravanja kredita, odnosno zaključivanja – potpisivanja ugovora o kreditu;
  • da li je nominalna kamatna stopa fiksna ili promenljiva;
  • da li banka obračunava interkalarnu kamatu i u kom procentu;
  • utvrditi ukupan iznos kamata i naknada koje ćemo platiti banci;
  • da li je i u kojoj valuti kredit indeksiran;
  • koje devizne kurseve banka koristi prilikom odobravanja kredita, a koje prilikom vraćanja kredita, odnosno plaćanja anuiteta (rate);
  • kakva sredstva obezbeđenja (hipoteka, zalog, menica ili sl.) su potrebna za dobijanje kredita i koliki su troškovi po osnovu dobijanja neophodne dokumentacije koju banka traži, kao što su troškovi: procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, upisa u registar kod nadležnog organa, pribavljanja izvoda iz zemljišnih knjiga, pribavljanja uverenja, potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, Kreditnog biroa i dr.;
  • da li je kredit sa učešćem ili depozitom;
  • da li banka zadržava pravo da vrši izmenu određenih uslova kredita nezavisno od volje klijenta, kao i koje uslove može da menja i u kojim situacijama;
  • da li je ugovorom predviđena prevremena otplata kredita, odnosno smanjenje glavnice i kakvi su uslovi u tim slučajevima (kada se ona može izvršiti, da li se vrši preračun redovne kamate zbog promene perioda otplate kredita i da li i u kom procentu se naplaćuje naknada za prevremenu otplatu, odnosno obračun ostatka duga).

Refinansiranje

Ukoliko korisnik kredita dođe u situaciju da mu mesečna primanja nisu dovoljna za plaćanje mesečnih obaveza po osnovu uzetog jednog ili više kredita, jedno od mogućih rešenja je i refinansiranje tih obaveza.
Kredit za refinansiranje je kredit koji banka odobrava u svrhu izmirenja obaveza stvorenih po osnovu jednog ili više dobijenih kredita kod jedne ili više banaka.
Uzimanjem kredita za refinansiranje dobija se mogućnost da dužnik jednim novim kreditom izmiri jednu ili sve postojeće obaveze prema bankama bez obzira da li su one dospele za plaćanje ili ne.
Kreditom za refinansiranje možemo:

  • izvršiti prevremenu otplatu kredita koji je već iskorišćen;
  • izmiriti obaveze po kreditnim karticama;
  • izmiriti obaveze po osnovu odobrenih i iskorišćenih prekoračenja po tekućim računima;
  • izvršiti prevremenu otplatu preostalih rata lizing naknade; i
  • izmiriti obaveze po aktiviranim datim jemstvima, odnosno da jemac otplati nečiju obavezu.

Ukoliko razmišljmo o uzimanju kredita za refinansiranje najpre trebamo proveriti isplativost samog refinansiranja. Naime, bez obzira što novi kredit može ispuniti osnovni cilj – smanjiti visinu mesečne rate, treba imati na umu da prilikom produženja roka otplate ukupni troškovi po osnovu kamate rastu.

Comments