Cash-back usluga u Srbiji

Mogućnost pružanja cash-back usluge u Republici Srbiji koja podrazumeva isplatu gotovog novca fizičkom licu – potrošaču od strane prodavca u trgovinskom objektu istovremeno sa plaćanjem robe i/ili usluge, a korišćenjem platne kartice na POS terminalu instaliranom na prodajnom mestu tog trgovinskog objekta, kao i poreski tretman te usluge

(Mišljenje Ministarstva finansija iz Biltena MF, br. 011-00-630/2017-08 od 5.9.2017. god.)

Članom 3. Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost („Sl. glasnik RS“, br. 68/15) propisano je da su pravna lica i preduzetnici dužni da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate na svoj tekući račun u roku od sedam radnih dana. Propisivanje takve obaveze pravnih lica i preduzetnika, uz obavezu da novčana sredstva vode na tekućem računu preko kog obavljaju transakcije, može se obrazložiti razlozima ostvarenja ciljeva fiskalne politike, jačanja poreske discipline i efikasne borbe protiv sive ekonomije.

Polazeći od detaljno obrazloženog načina pružanja cashback usluge, Ministarstvo finansija je saglasno da bi pružanjem cash-back (finansijske) usluge došlo samo do izmene strukture gotovinskog pazara trgovinskog objekta, koji bi se transformisao u depozitni novac i, u svakom slučaju, bio evidentiran na tekućem računu trgovca, što je u skladu sa članom 3. navedenog zakona.

S tim u vezi, smatramo da je bitno da se istakne da se radi o izuzetku od dosadašnje prakse uplate gotovinskog pazara od strane trgovca koji je taj pazar i ostvario, te da bi se isti mogao primeniti samo u slučaju pružanja cash-back usluge uz striktno ispunjenje svih uslova navedenih u dopisu Udruženja banaka Srbije.

Pored navedenog, sa aspekta kontrole zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreskih obaveza od strane poreskih obveznika, a imajući u vidu da se uvođenjem cash-back usluge menja struktura „pazara”, napominjemo da je potrebno da se uvođenjem novih evidencija omogući i takav oblik evidentiranja prometa kroz fiskalnu kasu, kako u momentu poreske kontrole poreski obveznik u fiskalnoj kasi ne bi imao manjak gotovog novca.

Što se tiče poreskog tretmana cash-back usluge sa aspekta primene Zakona o porezu na dodatu vrednost ističemo sledeće:

Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost (,,Sl. glasnik RS”, br. 84/04…108/16, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet usluga, u smislu tog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. tog zakona (član 5. stav 1. Zakona).

Prema odredbi člana 25. stav 1. tačka 1) Zakona, PDV se ne plaća u prometu novca i kapitala, i to kod poslovanja i posredovanja u poslovanju zakonskim sredstvima plaćanja, osim papirnog i kovanog novca koji se ne koristi kao zakonsko sredstvo plaćanja ili ima numizmatičku vrednost.

U skladu sa navedenim, PDV se ne plaća u prometu novca i kapitala, i to kod poslovanja i posredovanja u poslovanju zakonskim sredstvima plaćanja, osim papirnog i kovanog novca koji se ne koristi kao zakonsko sredstvo plaćanja ili ima numizmatičku vrednost.

Kada obveznik PDV − isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga (u daljem tekstu: obveznik PDV − prodavac), na zahtev fizičkog lica − potrošača, izvrši isplatu gotovog novca iz svoje blagajne tom fizičkom licu, po osnovu korišćenja platne kartice fizičkog lica − potrošača na POS terminalu instaliranom u objektu obveznika PDV − prodavca, pri čemu je korišćenjem te platne kartice fizičko lice − potrošač izvršilo i plaćanje naknade za promet dobara, odnosno usluga koji mu je izvršio obveznik PDV − prodavac pre isplate gotovog novca, mišljenja smo da se isplata gotovog novca u tom slučaju (tzv. „cashback” usluga) smatra prometom usluga za koji je Zakonom propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza.

Comments