Meni
Meni
  • Srpski
  • России
  • Deutsch
  • English

Poresko savetovanje
Knjigovodstvena agencija
Osnivanje preduzeća i radnji

26.000 firmi
bez ijednog zaposlenog

(postavljeno 21. oktobra 2014. godine)
"Ovde se ne radi ni o kakvim fantonskim kompanijama, već o legalnom modelu da se posluje, funkcioniše i obavlja privredna delatnost. Te firme se bave privrednom delatnošću u kojoj nije neophodan uslov da određeno lice postoji i uglavnom su to uslužne oblasti", naglasio je Obradović.
Kompletan tekst pronađite ovde >>


Isticanje
Obaveštenja
o načinu i mestu
prijema reklamacija

(postavljeno 30. oktobra 2014. godine)
Stavom 2. člana 50. Zakona o zaštiti potrošača ("Službeni glasnik RS", br. 62/2014, u daljem tekstu: Zakon), koji je stupio na snagu 22. septembra 2014. godine, propisano je:
"Prodavac je dužan da na prodajnom mestu vidno istakne obaveštenje o načinu i mestu prijema reklamacija, kao i da obezbedi prisustvo lica ovlašćenog za prijem reklamacija u toku radnog vremena."
član 160. Zakona, za ovu priliku prilagođenoj verziji, glasi:
"Novčanom kaznom u iznosu od 300.000,00 do 2.000.000,00 dinara, kazniće se za prekršaj pravno lice ako: ...
30) na prodajnom mestu vidno ne istakne obaveštenje o načinu i mestu prijema reklamacija ili na mestu određenom za prijem ne obezbedi prisustvo lica ovlašćenog za prijem reklamacija u toku radnog vremena, u skladu sa članom 56. stav 2, odnosno članom 81. stav 3. ovog zakona;
31) potrošaču ne izda pisanu potvrdu, odnosno elektronskim putem ne potvrdi prijem reklamacije, u skladu sa članom 56. stav 5. odnosno članom 81. stav 3. ovog zakona;
32) ne vodi i ne čuva evidenciju primljenih reklamacija potrošača, u skladu sa članom 56. st. 4. i 6, odnosno članom 81. stav 3. ovog zakona;
33) ne odgovori potrošaču na izjavljenu reklamaciju na način i u roku predviđenom članom 56. stav 7, odnosno članom 81. stav 3. ovog zakona;
34) prihvaćeni zahtev iz reklamacije potrošača ne reši na način propisanim članom 56. stav 8, odnosno članom 81. stav 3. ovog zakona;
35) ne obavesti potrošača o svakom produžavanju roka za rešavanje reklamacije, u skladu sa članom 56. stav 9, odnosno članom 81. stav 3. ovog zakona; ...
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara.

Na našoj stranici Obrasci besplatno postavićemo uskoro obrazac Obaveštenje o načinu i mestu prijema reklamacija a sada ga ovde dajemo prvi put na uvid javnosti, sa željom da u narednih nekoliko dana primimo vaše primedbe i predloge u vezi sa rešenjem koje smo sačinili.

Obradio: Jovan Šukara

Račun - faktura,
obasci besplatno

(postavljeno 30. oktobra 2014. godine)
Na našoj stranici Obrasci besplatno postavili smo dopunjenu zbirku računa - faktura, a ovo je direktan link.
Obradio: Jovan Šukara

Novosti iz PURS:
Eksplanatorni skrining
za pregovaračko poglavlje 16
– Oporezivanje

(postavljeno 28. oktobra 2014. godine)
Eksplanatorni analitički pregled usklađenosti zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske Unije (acquis communautaire) za Pregovaračko poglavlje 16 - Oporezivanje, održan je u Briselu 14. i 15. oktobra 2014. godine. ... ... ...
Kompletan tekst pronađite ovde >>


Novi ciklus konkursa
“Pokreni se za posao”

(postavljeno 24. oktobra 2014. godine)
Program „Pokreni se za posao“ pomaže ljudima koji žele da pokrenu ili unaprede sopstveni biznis, a svi građani sa dobrom poslovnom idejom iz cele Srbije mogu da postanu korisnici ovog programa.
Nakon 278 malih porodičnih preduzeća, pokrenutih ili osnivanih u okviru Programa „Pokreni se za posao“ na teritorije cele Srbije i oko 1.000 ljudi kojima je omogućeno da se zaposle, kompanija Filip Moris i nastavlja da pomaže mladim preduzetnicima.
Kompletan tekst pronađite ovde >>

Trgovci traže podatke
- krše zakon

(postavljeno 24. oktobra 2014. godine)
Davanje ličnih podataka i matičnog broja prodavcima prilikom reklamacije ili vraćanja robe je nezakonito, kaže Rodoljub šabić.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je, kako je navedeno u saopštenju, kao opravdane ocenio sve češće pritužbe građana i pokreta potrošača na "obavezu" da prilikom reklamacije ili vraćanja robe prodavcima daju lične podatke i istakao da je postavljanje takvih zahteva građanima ne samo kontroverzno sa stanovišta svrhe i neetično, nego i nezakonito.
Kompletan tekst pronađite ovde >>


Poreski tretman
primanja po ugovoru
o pravima i obavezama direktora

(postavljeno 23. oktobra 2014. godine)
članom 48. Zakona o radu regulisan je radnopravni status direktora privrednog društva.
Stavom 4. navedenog člana data je mogućnost da se poslovi direktora obavljaju i bez zasnivanja radnog odnosa, a međusobna prava i obaveze između direktora i društva regulišu ugovorom.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS" br. 75/14), izvršene su izmene i u članu 48. kojim je regulisan Ugovor o pravima i obavezama direktora.
Kompletan tekst pronađite ovde >>


šta bi naši
poreznici sa Fejsbukom?

(postavljeno 23. oktobra 2014. godine)
Za razliku od Srbije, gde neke kompanije prosto odluče da ne plaćaju porez, na Zapadu su metode rezanja takvih "troškova" mnogo sofisticiranije.
Tako IT gigant Fejsbuk u Velikoj Britaniji plaća porez od neverovatno niskih 3.169 funti, manje nego najslabije plaćeni nastavnik u zemlji (27.543 funte godišnje), a manje i od godišnje karte za prevoz u svih devet londonskih zona. To znači i da svaki od 208 zaposlenih u britanskom odeljenju Fejsbuka plaća daleko veći godišnji porez nego cela kompanija.
Naravno, u pitanju nije realna brojka, ali je potpuno legalna, jer su poreski stručnjaci i skupi advokati Fejsbuka iskoristili rupu u zakonu poznatu kao "dabl Ajriš", kojom se pravi poslovi "prelivaju" u sedište kompanije u Irskoj, koja ima izrazito niske poreske stope.
Procenjeno je da su poslovi Fejsbuka u Londonu doneli prihode od oko 371 miliona funti u 2013. godini, što je porast za skoro 150 milona u odnosu na prethodnu godinu, ali zvanični podaci pokazuju potpuno drugačiju sliku. Novac se obrće u Irskoj, a prijavljeni su prihodi od 49,85 miliona funti, a trošak je 60,93 miliona funti.
"Fejsbuk je zaradio više od 370 miliona prošle godine, ali je najveći deo kolača upisao u Irskoj. Oni, kao i druge velike kompanije koriste komplikovanu računicu iza sistema 'duplog irskog' i provlačeći novac kroz više zemalja spuštaju poresku stopu što je bliže moguće nuli", piše "Ivning standard".
Fejsbukov "dupli irski" je stopu sveo na mizernih 0,003 odsto.
Evropske, britanske i irske vlasti su, slično kolegama u SAD, od prošle godine otpočele borbu protiv kompanija koje kroz rupe u sistemu umanjuju svoje troškove.
Velike firme registruju podružnice ili se fiktivno sele u Irsku, Luksemburg ili Holandiju, gde važe niske poreske stope, a zasad im svi zakoni idu na ruku.
Irska se obavezala da će rupe zatvoriti do 2020. godine, a u Briselu su već pokrenute istrage protiv Gugla i Epla.
Fejsbuk nije želeo da komentariše pisanje Ivning standarda.

Izvor: b92.net
Obradio: Jovan Šukara

Zimsko računanje
vremena počinje 26. oktobra

(postavljeno 15. oktobra 2012. godine)
U noći izmedju 25. i 26. oktobra časovnike u 3.00 treba podesiti na jedan sat unazad, na 2.00.
Zimsko računanje vremena u Evropi će trajati do poslednjeg vikenda u martu 2015. godine.
Obradio: Jovan Šukara

Novosti iz PURS:
Sve preduzete mere i radnje
u kontroli ugostiteljskih objekata
su u skladu sa zakonskim propisima

(postavljeno 22. oktobra 2014. godine)
Povodom protesta ugostitelja, Poreska uprava Republike Srbije obaveštava da su sve preduzete mere i radnje u kontroli ugostiteljskih objekata u skladu sa Zakonom i da nije bilo prekoračenja ovlašćenja i prava Poreske uprave u poreskom postupku.
U poslednja dva ipo meseca, Poreska uprava Republike Srbije jeste intenzivirala kontrole evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa i provere radno-pravnog statusa radnika, na teritoriji Republike Srbije, kao vid borbe protiv sive ekonomije. U periodu od 05.08. -19.10.2014. godine, kontrola evidentiranja preko fiskalnih kasa izvršena je kod 1.019 poreskih obveznika na teritoriji Republike. Kod 408 poreskih obveznika utvrđene su nepravilnosti (40,04%) i podneto 349 zahteva za pokretanje prekršajne odgovornosti. Mere zatvaranja su se izricale shodno Instrukciji za postupak vršenja kontrole i primenu mere zabrane obavljanja delatnosti u toku poreske kontrole evidentiranja prometa preko fiskalne kase, posle utvrđene druge nepravilnosti u postupku kontrole.
U određenim slučajevima poreske kontrole vrše se u koordinaciji sa drugim državnim organima, na primer sa inspekcijom rada, tržišnom inspekcijom, ovlašćenim licima MUP i sl. U tim situacijama svaki organ postupa u skladu sa svojim ovlašćenjima.
Pojačane mere i aktivnosti u cilju suzbijanja sive ekonomije, Poreska uprava preduzima u okviru sprovođenja određenih akcija kontrole većih privrednih subjekata koji su ocenjeni kao visokorizični i te akcije sprovodi u koordinaciji sa MUP-om i drugim državnim organima. Primera radi, tokom nedavne akcije kontrole većih ugostiteljskih objekata, splavova i noćnih klubova u Beogradu, kod svih privrednih subjekata koji su kontrolisani, utvđene su nepravilnosti. Ustanovljene su indicije da su odgovorna lica u pojedinim ugostiteljskim objektima izvršila krivično delo poreske utaje iz člana 229. Krivičnog zakonika Republike Srbije. Oduzeta je računarska oprema i poslovna dokumentacija, a proverom poslovanja utvrđeno je da prometi koji su evidentirani kroz navedene knjige predstavljaju oko 30-40 % ukupnog iznosa prometa koji su ustanovljeni u obračunskim periodima kada su vršene provere i ne predstavljaju realnu sliku poslovanja.
Metodom analize rizika, ustanovljeno je da procenat neevidentiranja prometa preko fiskalnih kasa najveći u ugostiteljstvu pa su stoga kontrole u toj oblasti i pojačane.
Pojačane mere poreske kontrole u cilju suzbijanja sive ekonomije što je i jedan od prioritetnih zadataka PURS i drugih državnih organa, sprovodi se u cilju poboljšanja efikasnosti naplate javnih prihoda.
Podsetimo, ukoliko se utvrde nepravilnosti koje se odnose, između ostalog, na neevidentiranje prometa preko fiskalnih kasa, angažovanje lica suprotno pozitivnim propisima, Poreska uprava izriče meru zabrane obavljanja delatnosti do 60 dana. Pored toga, u skladu sa zakonom, podnosi se i zahtev za pokretanje prekršajne odgovornosti, a zaprećene kazne su za pravna lica od 100.000 do 2.000.000 dinara a za preduzetnike od 50.000 do 500.000 dinara.
Zakonom su jasno propisane obaveze i postupanje Poreske uprave Republike Srbije ukoliko se utvrde nepravilnosti u poreskom postupku.

Integralni tekst preuzet
sa sajta PURS
Obradio: Jovan Šukara

Saopštenje PURS
(postavljeno 22. oktobra 2014. godine)
21.10.2014. - Spiskovi najvećih dužnika na dan 30.09.2014. godine

Shodno članu 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Poreska uprava Republike Srbije kvartalno objavljuje spiskove najvećih poreskih dužnika odnosno obaveštenje o iznosu poreskog duga svih poreskih obveznika.
Spiskovi dužnika zaključno sa 30.09.2014. godine
Aktivna pravna lica
Pravna lica u postupku restruktuiranja/privatizacije
Pravna lica u postupku stečaja i likvidacije
Pravna lica brisana iz registra
Pravna lica kojima je oduzet PIB
Preduzetnici
Integralni tekst saopštenja 
preuzet sa sajta Poreske uprave
Obradio: Jovan Šukara


 

Kako odabrati
računovođu

(postavljeno 18. oktobra 2014. godine)
Pokrenuli ste posao, sada treba odabrati računovođu.Ovaj korak zna biti veoma stresan jer se postavlja pitanje kako odabrati kvalitetnog saradnika. Pošto nemate mnogo iskustva u ovoj problematici mogućnost greške je velika. Mi vam dajemo par dobrih saveta kako da se odlučite za računovođu.
Za šta uopšte služi računovodstvo?
Kod nas je ukorenjena ideja da računovodstvo služi samo da bi država lakše ubirala porez od preduzetnika. Iako se možemo složiti sa ovom konstatacijom zbog realnog stanja na tržištu ipak morate znati da računovodstvo služi za samu firmu i da joj daje neophodne podatke za poslovanje. Dakle, prva stvar koju tražite od računovođe jeste da vas informiše sa podacima vezanim za poslovanje, na primer kolika je mesečna dobit, kako stojite sa obavezama prema dobavljačima ili koliko potražujete od kupaca.
Stručnost
Ovo je veoma upitno. Postoji veliki broj ljudi koji se bave računovodstvom. Većina njih uglavnom samo završavaju „papire“ što nije dovoljno. Preporučujemo da izbegavate velike računovodstvene servise jer u masi klijenata vama se teško može pokloniti pažnja. Teško je odrediti stručnost pa upravo zbog toga vam predlažemo da stalno unapređujete vaša znanja kako bi stvari držali pod svojom kontrolom.
Cena
Svi mi želimo da uštedimo, pa upravo vrlo često prva stvar koju gledamo kod nekog proizvoda ili usluge jeste cena. Zbog teške ekonomske situacije možemo reći da su računovodstvene usluge kod nas veoma jeftine. Upravo zato uradite analizu šta dobijate a šta gubite po određenoj ceni. Vodite računa, ako ne dobijate podatke u vezi poslovanja onda je svaki pa i najbolji knjigovođa čist trošak.
Da li mogu sam sebi voditi računovdstvo?
Po našem Zakonu o računovodstvu moguće je da budete sam svoj računovođa. Postoji veliki broj specijalizovanih obuka i kurseva na kojima možete naučiti osnove dvojnog i prostog računovodstva. Moguće ih je pohađati i uživo i on line ukoliko nemate vremena. Ova opcija je u potpunosti isplativa ali iziskuje mnogo vremena i vrlo često odricanja.
Zaključak
U svakom slučaju, ne možete biti sto posto sigurni da ste izabrali baš pravu osobu da bude vaš računovođa. Jedini način da utvrdite je praksa zato vam preporučujemo da pre nego što nekoga odaberete ipak prevashodno utvrdite da li možete dobiti pravi savet i informaciju pa tek onda gledati cenu ili organizaciju oko papirologije.

Izvor: preduzetnik.rs
Obradio: Jovan Šukara

Intenzivne
kontrole ugostitelja

(postavljeno 18. oktobra 2014. godine)
Inspekcijske službe zatvorile su skoro sve kafane i pečenjare u selu Mrčajevci zbog nepoštovanja poreskih propisa, potvrđeno je u poreskoj upravi u čačku.
Zatrvoreno je 18 od ukupno 22 kafane i pečenjare u Mrčajevicma, a zabrana rada trajaće do 21. oktobra.
Poreski inspektori su utvrdil da se u nekim lokalima ne izdaje fiskalni račun za kafu, ili da je netačno stanje u kasi, a neke kafane su imale neprijavljene radnike.
Protiv vlasnika tih kafana podnete su prekršajne prijave, a novčane kazne kreću se od 5.000 do 500.000 dinara.

Izvor: Beta, b92.net
Obradio: Jovan Šukara

Aktivnosti
radne isnpekcije

(postavljeno 16. oktobra 2014. godine)
Od 1. jula pa do kraja avgusta Inspektorat za rad je, da bi se rad na crno sveo na najmanju meru, obavio 4.985 inspekcijskih nadzora u oblasti radnih odnosa.
Time je bilo obuhvaćeno 88.190 zaposlenih i tom prilikom inspektori rada zatekli su 905 radnika bez ugovora o radu. Ohrabruje što je, nakon preduzetih mera inspektora rada, 760 osoba zasnovalo radni odnos.
To, možda, jeste mali procenat, ali je dobar korak za suzbijanje rada na crno. Naime, u Srbiji ima mnogo nezaposlenih i već duže brojka je veća od 750.000. Međutim, izvesno je da među onima koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima i dosta onih koji rade na crno, odnosno nemaju ugovor o radu. Razloga je mnogo – a među njima je i odluka zaposlenih da ne budu prijavljeni jer je tada zarada veća. Upravo to kažu neki od sagovornika lista Dnevnik, ističući da je do posla teško doći, da su zarade ionako male, a svaki dinar potreban. Kako kaže jedan od radnika koji već više godina tokom sezone na crno radi u građevinarstvu, mora nekako da prehrani porodicu i sve dok može – radiće tako. On napominje da se dešavalo da i van granica naše zemlje radi na sličan način, bez prijave, ali je drastična razlika u oblasti zaštite na radu. Prijavljen ili ne, svaki radnik ima opremu za zaštitu na radu, a slično je i sa zaštitom i obeležavanjem gradilišta.
U Inspektoratu za rad kažu da su preventivno delovanje, ciljana kontrola rada na crno i efikasno postupanje Inspekcije rada, dali dobre rezultate jer oko 84 odsto ukupnog broja onih koji su uhvaćeni da rade na crno sada ima ugovore o radu s poslodavcima, što je deset odsto više nego u isto vreme prošle godine. Istovremeno, podaci ukazuju na to da se smanjuje broj onih koje Inspekcija rada zatiče na radu na crno, kao i da se, nakon inspekcijskog nadzora povećava broj ugovora zaključenih s radnicima koje je Inspekcija zatekla da rade na crno.
Među onima koji rade bez prijave najviše je radnika u građevinarstvu te je Inspekcija rada pojačano kontrolisala rad upravo u toj delatnosti. Vanredne inspekcijske kontrole urađene su kod 215 poslodavca, u oblasti niskogradnje i visokogradnje na gradilištima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Pirotu, na magistralnom putu M1/11 – auto-put Kragujevac, te koridorima 10 i 11.
Pri tome, ukazuju za "Dnevnik” u Inspektoratu za rad, inspektori rada zatekli su priličan broj ljudi koji su radili bez ugovora o radu, a primetno je bilo i da su, u trenutku njihovog dolaska, mnogi radnici napuštali gradilišta. Na pojedinim većim gradilištima utvrđeno je da oko 20 odsto ukupnog broja onih koji rade nije imalo ugovor o radu.
Nakon kontrola, Inspekcija rada je, zbog nepoštovanja odredbi Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, donela ukupno 95 rešenja, kojima je poslodavcima naloženo otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, a doneto je i 24 rešenja o zabrani rada na mestu rada, i to pre svega zbog neposredne ugroženosti bezbednosti i zdravlja radnika na gradilištu. Istovremeno, zbog utvrđenih prekršaja, inspektori rada su podneli 88 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv preduzeća, odgovornih lica u preduzeću i protiv preduzetnika.
Najviše nedostataka utvrđeno je u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, početak rada na gradilištu često nije prijavljen, ne postoje elaborati o uređenju gradilišta, zaposlenih nisu stručni, osposobljeni za bezbedan i zdrav rad, te pružanje prve pomoći. Takođe, utvrđeno je i da poslodavac zaposlene, koji rade na radnim mestima s povećanim rizikom, nije uputio na periodične lekarske preglede, da zaposleni ne nose lična zaštitna sredstva (zaštitni šlem, zaštitni opasač za rad na visini...), nemaju odgovarajuću opremu za bezbedan rad...

Izvor: Dnevnik, b92.net
Obradio: Jovan Šukara

Smanjen broj
radnika na crno

(postavljeno 16. oktobra 2014. godine)
Inspekcija rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je posle inspekcijske kontrole 63 gradilišta, donela dva rešenja o zabrani rada, podnela pet prekršajnih prijava i 28 rešenja kojima je naloženo otklanjanje nedostataka, saopštilo je Ministarstvo za rad i zapošljavanje.
Navodi se da je uočeno drastično smanjenje broja neprijavljenih radnika u delatnosti građevinarstva, u odnosu na prethodni period, što posredno ukazuje na pozitivne efekte kontinuiranih akcija na gradilištima na teritoriji Srbije, koje je sprovodila Inspekcija rada.
Nadzorom je obuhvaćeno 675 radno angažovanih lica, od kojih je svega devet radilo "na crno“ i to na Koridoru 10, u blizini Dimitrovgrada i Bele Palanke.
Nešto više nepravilnosti uočeno je u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a većinom su se odnosile na izmene i dopune akta o proceni rizika, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, propisane preglede i ispitivanje opreme za rad, kao i neupućivanje zaposlenih na mestima sa povećanim rizikom, na periodične lekarske preglede.

Izvor: Tanjug
Obradio: Jovan Šukara

Dan sećanja na srpske žrtve
u Drugom svetskom ratu,
21. oktobar 2014. godine

(postavljeno 14. oktobra 2014. godine)
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", broj 43/01, 101/07 i 92/11), Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu radno će se praznovati 21. oktobra 2014. godine.
Pronađite tekst pod naslovom
Državni i drugi praznici u Republici Srbiji
na stranici Poslovni savetnik, priručnik
Pronađite obrazac Izjava zaposlenog o
verskim praznicima na stranici Obrasci besplatno
Integralni tekst Zakona o državnim i drugim praznicima
u Republici Srbiji pronađite na stranici Propisi besplatno
Obradio: Jovan Šukara

NS ugostitelji:
Poreska uprava laže

(postavljeno 14. oktobra 2014. godine)
Poreska uprava zatvorila je nekoliko novosadskih kafića i lokala zbog "neevidentiranja prometa", a pojedini ugostitelji su na objektima napisali da je to laž.
Poreska uprava je u obrazloženju, koje je zalepljeno na zatvorenim lokalima, navela da je evidentiranje prometa osnov za uredno izmirenje poreskih obaveza.
U tom obrazloženju se upozorava da bez poreza nema novca za penzije i javne službe, odnosno za plate lekara i profesora.
"Nema sredstava za socijalne programe pomoći najugroženijima, nema sredstava za razvoj infrastrukture", precizira se u obrazloženju Poreske uprave.
Pojedini novosadski ugostitelji pored tog upozorenja Poreske uprave nalepili su svoja u kojima su poručili da poreznici "lažu".
"Ustanovili su da su uredno izdavani fiskalni računi, da su svi radnici uredno prijavljeni, da u kasi nema ni viška ni manjka novca. Zatvaraju nas zbog robnog manjka u magacinu u vrednosti od 6.460,00 dinara", navodi se u natpisu zalepljenom na jednom od zatvorenih lokala.
U drugom lokalu naveli su da im je Poreska uprava u magacinu pronašla višak od četiri flašice soka i pet flašica kisele vode i zbog toga je zatvorila kafić.

Izvor: Beta, b92.net
Obradio: Jovan Šukara

NALED:
Loše raspolaganje
poreskim prihodima

(postavljeno 14. oktobra 2014. godine)
četiri od pet privrednika u Srbiji smatraju da država ne raspolaže pravilno poreskim prihodima koje prikupi od građana i privrede, saopštila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Anketa, koju su na uzorku od 250 firmi sproveli NALED i američki USAID u okviru Projekta jačanja konkurentnosti Srbije, pokazuje da bi nadležne institucije trebalo da porade na boljoj naplati postojećih poreza, umesto da manjak u budžetu nadoknađuju uvođenjem novih ili povećanjem postojećih neporeskih nameta.
Siva zona je označena kao oblast u kojoj bi kroz bolju kontrolu mogla da se obezbedi dodatna naplata poreskih prihoda, a suzbijanje nelegalnog poslovanja trebalo bi da bude prva stavka na listi prioriteta Vlade, ističe 17 odsto ispitanika.
Takođe, anketa je pokazala da je prvi put suzbijanje sive ekonomije za privrednike bilo važnije od smanjenja poreza i doprinosa, navedeno je u saopštenju.
Potpredsednik Upravnog odbora NALED-a i generalni direktor Koka-kole Helenik Srbija (Hellenic), Ramon Vajdinger, smatra da je sada trenutak da se ulože dodatni napori pre svega u domenu borbe protiv sive ekonomije, kako bi se obezbedio stabilan priliv prihoda u budžet. "NALED je spreman da pomogne u tom poslu predlozima konkretnih rešenja", rekao je on.
Skoro polovini privrede (45 odsto odgovora) prihodi su umanjeni usled nelojalne konkurencije od 10 do 30 odsto, a još 29 odsto dodaje da su im prihodi oboreni i do 70 odsto, navodi se dalje. Smanjenje prometa za državu znači i umanjenje poreskih prihoda, a 92 odsto privrednika prepoznaje taj problem.
Međutim, ono što privrednici ne odobravaju jeste uvođenje novih nameta ili povećanje postojećih kako bi se problem smanjenih prihoda u budžetu nadomestio.
Oni ocenjuju da takva praksa kažnjava privredne subijekte koji posluju legalno i plaćaju sve obaveze i gura ih u sivu zonu, navedeno je u saopštenju.

Izvor: Tanjug
Obradio: Jovan Šukara

Ovlašćeni poslovođa
i ostala lica koja rade
kod preduzetnika

(postavljeno 13. oktobra 2014. godine)
Pravo preduzetnika da imenuje poslovođu, način imenovanja poslovođe, ovlašćenja poslovođe i radnopravni status poslovođe regulisani su člaom 89. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS" br.36/11...83/14).
Zakonom o privrednim društvima propisano je da preduzetnik može, pisanim ovlašćenjem, poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu (u daljem tekstu: poslovođa, član 89. st. 1. Zakona).
Stavom 2. istog člana, propisano je da, poslovođenje može biti, opšte, ili ograničeno na jedno, ili više, izdvojenih mesta obavljanja delatnosti.
Stavom 3. propisuje se da poslovođa mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika.
Stavom 4. propisano je da, izuzetno od odredbi stava 3. ovog člana, ako je preduzetnik iz opravdanih razloga privremeno odsutan (bolest, školovanje, izbor na funkciju i sl.), a nema zaposlenog poslovođu, on može opšte poslovođenje poveriti članu svog porodičnog domaćinstva, za vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli.
Stavom 5. propisano je da poslovođa ima svojstvo zakonskog zastupnika u skladu sa ovim zakonom.
Stavom 6. propisano je da ako su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu ličnih kvalifikacija, poslovođa mora da ispnjava te uslove.
Stavom 7. propisano je da se poslovođa registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
Svaki preduzetnik ima pravo da imenuje poslovođu, kako onaj koji je sprečen da neposredno vodi preduzetničku radnju, tako i onaj koji to nije, proizilazi iz napred citiranih odredbi člana 89. Zakona o privrednim društvima.
Opšti uslov koji mora biti ispunjen, da bi neko lice bilo imenovano za poslovođu, jeste da se radi o poslovno sposobnom fizičkom licu.
Poslovna sposobnost fizičkih lica regulisana je članom 11. Porodičnog zakona ("Sl. glasnik RS" broj 18/05 i 72/11), kojim je propisano da se punoletstvo stiče sa navršenom 18. godinom života a da se potpuna poslovna sposobnost stiče sa punoletstvom i sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda, kao i da sud može dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a postalo je roditelj, i dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj ličnosti, pravima i interesima.
Poslovna sposobnost punoletnog lica se pretpostavlja, tj. smatra se da je punoletno lice poslovno sposobno dok se ne dokaže suprotno, odnosno dok odlukom suda ne bude potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti.
Dakle, za poslovođu se ne može imenovati:
1) pravno lice,
2) maloletnik, osim ako je u braku, ili je na osnovu odluke suda stekao poslovnu sposobnost pre punoletstva,
3) punoletno lice koje je, odlukom suda, delimično ili potpuno lišeno poslovne sposobnosti.
Posebni uslovi koji moraju biti ispunjeni na strani poslovođe propisani su u stavu 6. navedenog člana i oni se određuju u odnosu na delatnost samog preduzetnika. Pa tako, ako su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu ličnih kvalifikacija preduzetnika, te uslove mora ispunjavati i lice koje se imenuje za poslovođu. Primera radi, stomatolog koji svoju delatnost obavlja kao preduzetnik, za poslovođu može da imenuje samo lice koje je takođe stomatolog.
Poslovođu preduzetnik imenuje pisanim ovlašćenjem.
Sadržaj ovog ovlašćenja nije propisan, ali bi, svakako, trebalo da sadrži lične podatke poslovođe (ime i prezime, JMBG i sl.), kao i podatak u kakvom je odnosu sa preduzetnikom (da li je zaposleni radnik, supružnik, roditelj, ili drugi član porodičnog domaćinstva), zatim, podatke o preduzetniku (poslovno ime i matični broj preduzetnika), podatke o obimu ovlašćenja, tj. da li je punomoćje opšte ili ograničeno, kao i o vrsti ograničenja, ako ih ima.
Ovlašćenje može biti ograničeno u pogledu vrste radnji koje poslovođa može preduzimati (npr. može se dati ovlašćenje za sve radnje, osim za plaćanje, ili za sve radnje, osim za zaključenje ugovora kojim se na strani preduzetnika stvaraju neke obaveze, ili se opterećuje imovina preduzetnika, itd, već prema potrebama). Takođe, ovlašćenje može biti ograničeno na samo deo poslovanja preduzetnika, npr. na jednu ili više poslovnih jedinica. I, najzad, punomoćje može biti ograničeno supotpisom preduzetnika. Poslovođa može biti ovlašćen da preduzima sve radnje, ali uz supotpis preduzetnika ili može biti ovlašćen za preduzimanje samo pojedinih radnji, ili za vođenje samo pojedinih delova poslovanja preduzetnika, ali, takođe, uz supotpis preduzetnika.
Ovlašćenje, a samim tim i poslovođenje, je opšte, ako poslovođa nema nikakvih ograničenja u pogledu vrste radnji koje može preduzimati, ako radnje može preduzimati u odnosu na celokupno poslovanje preduzetnika i ako punovažnost njegovih radnji nije uslovljena potpisom preduzetnika.
U pogledu radnopravnog statusa poslovođe Zakon predviđa da se, po pravilu, sa tim licem mora zasnovati radni odnos.
Samo izuzetno, ako je preduzetnik odsutan iz opravdanih razloga kao što su bolest, porodiljsko odsustvo, odsustvo radi održavanja trudnoće, vojna vežba, školovanje, izdržavanje kazne zatvora, izbor na funkciju i sl, a nema zaposlenog poslovođu, on može opšte poslovođenje poveriti poslovno sposobnom članu svog porodičnog domaćinstva, za vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli.
Preduzetnik može imenovati poslovođu, bez zasnivanja radnog odnosa, proizilazi iz navedenog, samo ako su kumulativno ispunjeni uslovi propisani članom 89. st. 4. Zakona o privrednim društvima, a to su:
-da je preduzetnik odsutan iz opravdanih razloga,
-da nema zaposlenog poslovođu,
-da je poslovođenje poverio članu svog porodičnog domaćinstva i
-da je poslovođenje vremenski ograničeno, tj. da traje samo za vreme trajanja odsustva preduzetnika.
To, konkretno, znači da, ako je preduzetnik poverio poslovođenje članu svog porodičnog domaćinstva, a nije opravdano odsutan, u obavezi je da sa istim zasnuje radni odnos.
To takođe znači, da poveravanje poslovođenja licu koje nije član porodičnog domaćinstva, u svakom slučaju, povlači obavezu zasnivanja radnog odnosa sa tim licem, pa i ako je preduzetnik iz opravdanih razloga odsutan i sprečen da poslovođenje vrši neposredno.
Da bi poveravanje poslovođenja proizvodilo pravno dejstvo prema trećim licima neophodno je podatak o poslovođi upisati u registar privrednih subjekata. Nadležni organ za upis podatka u registre privrednih subjekata je Agencija za privredne registre.
članom 4. Pravilnika o sadržini Registra privrednih subjekata ("Sl. glasnik RS" br. 6/12), propisano je da Registar sadrži i podatke o poslovođi i obimu njegovih ovlašćenja. članom 23. istog Pravilnika propisano je da se za registraciju poslovođe prilaže prijava, pisano ovlašćenje preduzetnika i potpis poslovođe, overen od strane nadležnog organa overe.
Prijava se podnosi na obrascu Registaciona prijava promene podataka o preduzetniku upisanom u registar privrednih subjekata, uz obavezno popunjavanje Dodatka 11 - Poslovođa. Svi obrasci se mogu naći na sajtu Agencije za privredne registre.
Ostala lica koja rade kod preduzetnika
član 89. st. 8. Zakona o privrednim društvima propisuje da sva lica koja rade za preduzetnika moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika ili angažovana od strane preduzetnika po drugom osnovu, u skladu sa zakonom.
Navedenu odredba treba razumeti tako da sva lica, koja svakodnevno obavljaju poslove koji spadaju u delatnost preduzetnika, moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika. Lica koja rade za preduzetnika povremeno, poslove koji ne spadaju u delatnost preduzetnika, ne moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika, ali moraju biti angažovana u skladu sa zakonom. Primera radi, ako je preduzetnik trgovac koji se bavi prodajom proizvoda na malo, sva lica koja svakodnevno rade u njegovom maloprodajnom objektu, moraju biti u radnom odnosu. Međutim, ako taj isti preduzetnik angažuje neko fizičko lice da mu, na primer, izvrši pranje izloga ili nešto slično, takva lice ne mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika, ali mora imati zaključen ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ili drugi ugovor o radnom angažovanju, zavisno od vrste posla koji treba obaviti.
član porodičnog domaćinstva preduzetnika može raditi kod tog preduzetnika bez zasnivanja radnog odnosa, prema članu 89. st. 9. Zakona o privrednim društvima, u sledećim slučajevima:
a) povremeno, tokom dana, i to iskljčivo u sedištu, ako je njegovo prisustvo neophodno zbog prirode delatnosti preduzetnika (da se trgovačka radnja preduzetnika ne bi zatvarala tokom radnog vremena, da bi se utovarila roba, da bi se očistio poslovni prostor i sl);
b) privremeno tokom osposobljavanja za obavljanje delatnosti starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti, ako preduzetnik obavlja tu delatnost;
c) u vreme kad preduzetnik koristi godišnji odmor u skladu sa zakonom.
Navedenu odredbu treba razumeti tako da ona uspostavlja pravilo da članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika ne mogu svakodnevno obavljati poslove koji spadaju u redovnu delatnost preduzetnika, bez zasnivanja radnog odnosa. Tako, ako je preduzetnik trgovac na malo, član njegovog porodičnog domaćinstva koji svakodnevno vrši prodaju proizvoda u maloprodajnom objektu preduzetnika, mora biti u radnom odnosu sa preduzetnikom.
članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika, dakle, mogu biti radno angažovani od strane istog a bez zasnivanja radnog odnosa, samo izuzetno, tj. samo u slučajevima koji su taksativno navedeni u članu 89.stav 9. Zakona, i isključivo na način kako je to propisano navedenim članom.
Ovde treba napomenuti da je, pre donošenja važećeg Zakona o privrednim društvima, koji je u primeni od 1. februara 2012. godine, položaj preduzetnika bio regulisan Zakonom o privatnim preduzetnicima ("Sl. glasnik SRS" broj 54/89, 9/90 i "Sl. glasnik RS" 19/91...101/05). članom 13. stav 2. Zakona o privatnim preduzetnicima bilo je propisano sledeće: "članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika mogu raditi u radnji i bez zasnivanja radnog odnosa". Dakle, prema Zakonu o privatnim preduzetnicima, članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika mogli su raditi za njega bez zasnivanja radnog odnosa, bez ikakvih ograničenja i uslova koje treba ispuniti, dok Zakon o privrednim društvima postavlja niz uslova, kao i značajna ograničenja u pogledu vremenskog trajanja takvog rada. Imajući u vidu da je pomenuta odredba Zakona o privatnim preduzetnicima bila na snazi više od dve decenije, ne treba da čudi činjenica što preduzetnici i dalje smatraju da nemaju obavezu da zasnivaju radni odnos sa članovima svog porodičnog domaćinstva koji rade za njih.

Izvor: porezi.blogspot.com
Obradio: Jovan Šukara

Naplata ekstraprofita –
pucanj u prazno

(postavljeno 10. oktobra 2014. godine)
Ustavni sud Srbije još pre 12 godina doneo odluku po kojoj zastarevaju sva potraživanja po osnovu po Zakonu o ekstraprofitu.
Pre nego li Poreska uprava krene u ambicioznu naplatu jednokratnog poreza od bogataša i estrade, koji su navodni ekstraprofit stekli korišćenjem posebnih pogodnosti tokom devedesetih, nadležni treba da objasne kako misle da naplate ovaj porez, budući da ova potraživanja, prema Zakonu o obligacionim odnosima, zastarevaju posle deset godina, što je ovde više nego jasan slučaj.
Kako stoji u odluci ondašnjeg Saveznog ustavnog suda iz 2002, „nesaglasnim Ustavu proglašene su odredbe Zakona o ekstraprofitu koje regulišu podnošenje poreske prijave, ali i neprimenjivanje odredbi o zastarelosti Zakona o obligacionim odnosima”.
Upravo je to ono što Poresku upravu danas sprečava, a ekstraprofitere štiti da im se porez naplati posle 12 godina.
U Poreskoj upravi, međutim, kao da ne priznaju odluku tadašnjeg Saveznog ustavnog suda, već, prema pisanju medija, navode da postoji mnogo drugih pravnih mogućnosti da se ekstraprofit naplati iako je prošlo 12 godina, ali da ne žele da otkrivaju mere koje će primeniti da im neko ne bi pokvario posao.
Može li Poreska uprava može da bude iznad odluke suda? Upućeni u ovu problematiku kažu da to nije pravo pitanje – već da li znaju kakva je pravna posledica pokušaja naplate ekstraprofita pošto je rok istekao. Svi oni koji dobiju rešenje da plate ovaj porez mogu da se pozovu na odluku tadašnjeg Saveznog ustavnog suda i da odbiju nalog Poreske uprave. U slučaju sudskog spora, „ekstraprofiteri” sigurno ga dobijaju.
Nije stvar u tome, kažu pravnici, da li neko hoće da ospori akciju Poreske uprave, već da li je nešto ustavno ili nije.
član 31 Zakona o ekstraprofitu, donet pre 13 godina, jeste predvideo da nema potraživanja kada je u pitanju taj propis, ali je taj član godinu dana kasnije osporen. Da nije osporen, bio bi povređen Zakon o obligacijama, tvrde pravni stručnjaci.
– Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, apsolutna zastarelost je deset, a relativna pet godina – kaže za „Politiku” Đerđ Pap, jedan od bivših direktora Poreske uprave u čije se vreme upravo i krenulo s naplatom ekstraprofita.
Tumačeći tako zakon, naplata jednokratnog poreza više nije na snazi, jer je prošlo više od 10 godina otkada je donet, kaže on i dodaje da ne može da pretpostavi zašto se svih ovih godina Zakon o ekstraprofitu nije primenjivao i zašto je uzimanje para od braće Karić, oko 70 miliona maraka za „Mobtel”, poslednji u nizu događaja koji vraćaju priču na ekstraprofit.
– Ono što je moglo da se naplati od ekstraprofitera od 2002. do 2005, naplaćeno je. Od braće Karić je uzeto ubedljivo najviše para za „Mobtel”. Sve posle toga je toliko malo da je zanemarljivo za budžet. Više para bi se našlo kada bi se krenulo u opsežnu kontrolu rada na crno nego što se to očekuje od ekstraprofita – ističe on.
Mnogo bi bolje bilo, kaže izvor „Politike”, upućen u rad Poreske uprave, da se iz fioka filijala poreskih uprava širom Srbije izvuku predmeti o naplati javnih prihoda, koji bi doneli između 10 i 15 milijardi dinara, a ne da se čeka da i ti predmeti zastare, pa da ih se neko seti posle 10 godina.
Izvor iz Poreske uprave kaže da oni posle 2004. nikome više nisu ni slali rešenja o naplati poreza na ekstraprofit, već su predmeti stajali u fiokama. A potom je, pošto je odredba ovog zakona proglašena neustavnom, većina ekstraprofitera tražila povraćaj svojih para.
Mnogo zahteva za povraćaj novca stizalo je poreznicima tokom 2008. i 2009, na šta su se iz Poreske uprave vadili da su zagubili predmete. Pap kaže da se seća da su sudovi Poreskoj upravi vraćali veliki broj rešenja o naplati poreza na ekstraprofit na ponovno odlučivanje i da se podigla velika prašina kada je plaćeni porez vraćen braći Karić, pošto je Vrhovni sud prethodno osporio rešenje Poreske uprave.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže za naš list da odluka da se ekstraprofit naplaćuje onima koji su se obogatili devedesetih, a da se pri tom ne spominju aktuelni bogataši, nije u redu, jer ekstraprofitera ima i sada.
Upitan da li mu sve ovo liči na politički populizam, po sistemu „evo smanjujemo plate i penzije, pa ćemo udariti i na bogate, ali iz devedesetih”, Arsić kaže da toga sigurno ima i to najviše u ovoj odluci da se naplaćuje ekstraprofit.
– Država treba da podvuče crtu i kaže da li će naplaćivati ovaj porez retroaktivno ili ne. I da li prihvata odluku tadašnjeg Saveznog ustavnog suda da ovaj porez zastareva ili ne, kako ga ne bi svako tumačio kako mu odgovara – objašnjava on.
Pravo pitanje je zašto se u međuvremenu ovaj zakon nije sprovodio. Neko to treba da objasni, zaključuje Arsić.

Izvor: Politika Online
Autor: J. Petrović-Stojanović
Obradio: Jovan Šukara

Uskoro registar
nesavesnih privrednika

(postavljeno 10. oktobra 2014. godine)
Javna rasprava o registru diskvalifikovanih lica, odnosno nesavesnih privrednika, biće otvorena do kraja ovog meseca, najavio je u petak direktor Agencije za privredne registre Zvonko Obradović.
U javnoj raspravi uvrditi će se kriterijumi za privremeno ograničavanje prava na pokretanje poslovanja da bi se pojedincima koji se bave biznisom sprečilo da nastave poslovanje i nanose štetu poslovnim partnerima, kazao je on na investicionoj konferenciji u Aranđelovcu.
Registar će obuhvatiti one koji ostave svoju kompaniju u blokadi, a osnuju novu i nastave poslovanje, kao i oni kojima sud izrekne neku meru zabrane rada.
Obradović je naglasio da je već formirana radna grupa koja priprema kriterijume za novi registar. U njoj su predstavnici Privredne komore Srbije, Saveta stranih investitiora i Narodne banke Srbije.

Izvor: Beta
Obradio: Jovan Šukara

Marinković:
Bolja naplata poreza,
više nema zaštićenih

(postavljeno 10. oktobra 2014. godine)
Poreska uprava će u narednom periodu pojačati kontrolu i biti agilnija u naplati dugovanja, najavio je danas zamenik direktora Poreske uprave, Marko Marinković.
"Stav Poreske uprave je da više nema zaštićenih privrednika koji su tokom prethodnog vremena na neke čudne načine uspevali da ne plate na vreme poresku obavezu", poručio je Marinković, i dodao da svi treba da plate obaveze prema državi.
On je, na sastanku na temu "Suzbijanje sive ekonomije u sektoru trgovine, turizma i ugostiteljstva" u Privrednoj komori Beograda, istakao da će se boljom naplatom poreza unaprediti poslovni ambijent za sve one privrednike koji savesno i na vreme plaćaju svoje obaveze.
Podsetio je da je siva ekonomija veliki izazov i problem privrednog sistema Srbije i da je njeno učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) veće nego u razvijenim zemljama.
Prema njegovim rečima, teško je ustanoviti precizno koliko je njeno učešće, ali je, kako je dodao, ono manje od 50 odsto, koliko procenjuju pojedini stručnjaci. "Ta pojava se ne može iskoreniti, ali se mora obuzdati i staviti pod kontrolu", istakao je Marinković.
Sekretar Udruženja trgovine Privredne komore Beograda, Snežana Veličković, rekla je da se smatra da je učešće sive ekonomije u BDP-u 30 odsto. "Međutim, prema podacima u poslednje vreme, stanje je potpuno alarmantno, smatra se da je učešće sive ekonomije dostiglo 50 odsto", tvrdi Veličković.
Ona je navela da je siva ekonomija prisutna i u zemljama u okruženju i EU, ali da je njeno učešće manje nego u Srbiji i u proseku iznosi 15 odsto. U Austriji je sedam odsto, a Rumuniji 29 odsto, dodala je Veličković.
Siva ekonomija se suzbija strategijom i koordiniranim radom svih inspekcijskih službi, na čelu sa Poreskom upravom, koja ima najveća ovlašćenja u toj oblasti, zaključila je Veličković.
U beogradskoj komori ističu da je siva ekonomija mnogo više od nenaplaćenog poreza, jer dovodi do nelojalne konkurencije, smanjenja mogućnosti legalnog zapošljavanja i nemogućnosti kontrolisanja bezbednosti proizvoda.
Nelegalno zapošljavanje i nelegalna prodaja robe i usluga su dva osnovna oblika sive ekonomije u Srbiji.

Izvor: Tanjug
Obradio: Jovan Šukara

Uprava za SPN objavila
Nacrt zakona o izmenama
i dopunama Zakona o SPN/FT

(postavljeno 9. oktobra 2014. godine)
Uprava za sprečavanje pranja novca, u saradnji sa ostalim organima nadležnim za vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona, izradila je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i objavila, 9. oktobra 2014. godine, na svom sajtu, poziv svim zainteresovanim licima da komentare i primedbe na tekst Nacrta dostave Upravi do 25. oktobra 2014. godine na sledeće imejl adrese: misljenje@apml.org.rs i uprava@apml.org.rs
Nacrt zakona možete da preuzmete ovde
Prilika je ovo, između ostalih, i računovodstvenoj profesiji da pokuša u izmene i dopune Zakona ugraditi bar deo itekako prisutnih primedbi na postojeći Zakon. Agencija "Aktiva sistem" daće tome pun doprinos vlastitim predlozima, predlozima preko Udruženja računovođa i poreskih savetenika "URIPS" Novi Sad te preko drugih relevantnih strukovnih udruženja. Pozivamo kolege da nam se pridruže, da se ne dovedemo opet u poziciju da budemo nezadovoljni izmenama i dopunama Zakona, a da nismo ni pokušali uticati na njih.

Autor: Jovan Šukara

Zakon o računovodstvu
legalizuje prevare

(postavljeno 8. oktobra 2014. godine)
Loši finansijski izveštaji omogućavaju korupciju, utaju poreza, pljačku imovine, pranje novca i druge kriminalne radnje.
Fiktivne firme u proteklih šest godina oštetile su više od 19.500 preduzeća i preduzetnika, izjavio je juče Dragoljub Rajić, konsultant iz Mreže za poslovnu podršku. „Legalno registrovani prevaranti gasili su svoje firme, a da prethodno nisu plaćali isporučenu robu i usluge i tako savesnim partnerima naneli štetu od oko 255 miliona evra. Oštećeni su ih prijavljivali policiji i tužili, ali je samo 2,8 odsto uspelo da nadoknadi pričinjenu štetu”, upozorio je Rajić.
Pored sporosti sudova i neizvršavanja njihovih odluka, prevarantima naruku idu i loši finansijski izveštaji, koji su posledica „nakaradnog i štetnog” Zakona o računovodstvu i pratećih propisa, čulo se na jučerašnjem „okruglom stolu” čiji su učesnici tragali za odgovorom na pitanje – kako onemogućiti malverzacije i zaštititi investitore i poverioce.
Predstavnici Saveza računovođa i revizora Srbije ukazali su da je primena Zakona o računovodstvu, donetog u junu 2013. godine na osnovu nevažećih direktiva Evropske unije i podzakonskih akata, u prvoj godini njegove primene dodatno opteretila privredu za oko 250 miliona evra.
Zakon o računovodstvu zanemaruje međunarodnu profesionalnu regulativu i računovodstvenu profesiju i više od 40.000 profesionalnih računovođa u Srbiji. Računovodstvom mogu da se bave i frizeri, čulo se, koji mogu da osnivaju računovodstvene firme. Posledice su katastrofalne: nepoverenje u finansijske i revizorske izveštaje, korupcija, utaja poreza, zloupotreba u privredi, pljačka imovine, pranje novca i druge kriminalne radnje.
Prema rečima dr Blagoja Novićevića, međunarodna regulativa nalaže da finansijski izveštaji treba da sadrže 30 pozicija, dok naše bilansne šeme imaju više od 150, a nametnutih pet osnova izveštavanja za privatni sektorproizvodi opštu konfuziju. Na osnovu takvih izveštaja investitori treba da donose poslovne odluke, a banke da odlučuju da li će nekoj firmi dati kredit i da ocene rizik plasmana.
–Država najviše gubi – ukazao je Novićević. – Sa važećim zakonom se ne zna koliko je poreza naplaćeno. Na osnovu nepouzdanih izveštaja država pravi makroekonomske projekcije i procenjuje uspešnost ekonomske politike. Sa takvim izveštajima ne može biti tržišta kapitala. Naše finansijsko izveštavanje ne privlači strane investitore.
Predstavnik Nemačke privredne komore u Srbiji Milan Vučković je rekao da se od 2000. godine 118 stranih kompanija, koje su kupovale preduzeća u privatizaciji žalilo se na netačnost finansijskih izveštaja kupljenih firmi, što ih je dodatno koštalo. Prikazano stanje imovine bilo je lažno, kao i njegova knjigovodstvena vrednost, zatim potraživanja od kupaca i klijenta, dok su dugovi prema dobavljačima bili realno mnogo veći od prikazanih.
– Strane kompanije u Srbiji, obično, naručuju dve revizije poslovanja, dok je, kako je objasnio, u susednim zemljama dovoljna jedna, dodao je Vučković. – Jedna revizija košta između 20.000 i 50.000 evra, a u Srbiji za to mora da se izdvoji dvostruko više, jer niko ne veruje bilansima naših preduzeća, posebno ne onima u većinskom državnom vlasništvu.
Savez računovođa i revizora zato predlaže da se donese novi zakon o računovodstvu uz podzakonska akta, što podržavaju državni i privatni ekonomski fakulteti, predstavnici privrede i mnoga njihova udruženja.

Izvor: Politika Online
Autor: A. Mikavica
Obradio: Jovan Šukara

Sledi naplata
poreza i ekstraprofiterima

(postavljeno 8. oktobra 2014. godine)
Poreska uprava krenuće u naplatu svih poreskih rešenja koja su godinama stajala po raznim fiokama pa i onih za ekstraprofit, izjavio je za "Blic" v.d. direktora Poreske uprave Marko Marinković.
Povodom tvrdnji dela stručne javnosti da je porez na ekstraprofit danas zbog zastarelosti nemoguće naplatiti Marinković kaže: "Ko i šta konstruiše da bi devalvirao posao u koji smo krenuli nije predmet interesovanja Poreske uprave".
Prema pisanju "Blica", u Poreskoj upravi trenutno se analiziraju brojna rešenja na jednokratni porez na ekstraprofit i ekstraimovinu.
Kako list navodi, u Poreskoj upravi kažu da postoji mnogo pravnih mogućnosti da se postupak dovede do naplate, ali da zbog toga ne žele da javnost obaveštavaju o imenima ekstraprofitera dok sve ne bude dovedeno do kraja. Oni dodaju i da se svakoga dana po fiokama otkrivaju novi i novi zaostali predmeti, a mnogi od njih datiraju još od 2006. godine.
Prema pisanju "Kurira", iz fioka poreske policije za područje Beograda nedavno je "ispalo" 2500 skrivanih rešenja o nenaplaćenim poreskim dugovima od 2006. godine do danas, a na tom spisku su uglavnom krupna imena iz sveta biznisa, sporta i estrade.
Procenjuje se da je ova "zaboravnost" poreskih činovnika u državnoj kasi napravila manjak od nekoliko desetina miliona evra, pa je zbog toga u Poreskoj upravi 6. oktobra formirana radna grupa koja treba da utvrdi disciplinsku, ali i krivičnu odgovornost zaposlenih, navodi taj list.

Izvor: Tanjug
Obradio: Jovan Šukara

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 107/2014

(postavljeno 8. oktobra 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 107 od 8. oktobra 2014. godine, između ostalog, objavljeno je:
• ZAKON o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik
Obradio: Jovan Šukara

Izmenama ZPPPA produženi
rokovi početka podnošenja
poreskih prijava elektronskim putem

(postavljeno 7. oktobra 2014. godine)
Zakonom o izmeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, broj 105/14), utvrđeni su novi rokovi početka podnošenja poreskih prijava u elektronskom obliku. član 38. stav 7. ZPPPA izmenjen je tako da sada glasi:
,,Poreska prijava podnosi se isključivo u elektronskom obliku za poreze koji se plaćaju po odbitku u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana i zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: porez po odbitku), za porez na dodatu vrednost, kao i za:
1) porez na dobit pravnih lica, osim poreza na dobit pravnih lica po odbitku - od 1. aprila 2015. godine;
2) godišnji porez na dohodak građana - od 1. aprila 2015. godine;
3) porez na dobit pravnih lica po odbitku - od 1. januara 2016. godine;
4) akcize - od 1. januara 2016. godine;
5) porez na prihod od samostalnih delatnosti za preduzetnike koji vode poslovne knjige - od 1. januara 2016. godine;
6) porez na premije neživotnog osiguranja - od 1. januara 2016. godine;
7) sve ostale poreske oblike - od 1. januara 2017. godine.”

Obradio: Jovan Šukara

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 105/2014

(postavljeno 7. oktobra 2014. godine)
Tekstove niže navedenih zakona, objavljenih u "Službenom glasniku RS", broj 105 od 3. oktobra 2014. godine, možete pronaći i preuzeti sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije, u .doc i .pdf formatu, ćirilična i latinična verzija, putem ovog linka
• ZAKON o izmenama Zakona o javnoj svojini
• ZAKON o izmeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Obradio: Jovan Šukara

Novosti iz PURS:
Obaveštenje za
porodilje preduzetnice

(postavljeno 7. oktobra 2014. godine)
Preduzetnice koje su započele porodiljsko odsustvo u 2014. godini, a obavljanje delatnosti nisu privremeno prekinuli, već su nastavili da obavljaju delatnost preko ovlašćenog poslovođe, potrebno je da nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave, podnesu poresku prijavu za konačno utvrđivanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (PPDG-1S), za period od početka godine, do nastupanja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili odsustva sa rada radi posebne nege deteta, na osnovu koje obveznik iskazuje konačnu obavezu po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do početka porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili odsustva sa rada radi posebne nege deteta.
Ukoliko preduzetnica u 2014. godini, prekine korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili odsustva sa rada radi posebne nege deteta, na osnovu nove podnete prijave PPDG-1S, u kojoj iskazuje i akontacije poreza i akontacije doprinosa, potrebno je zadužiti ga iznosom po osnovu novih akontacija, za period od prekida korišćenja odsustva, do kraja tekuće godine.

Integralni tekst preuzet
sa sajta PURS
Obradio: Jovan Šukara

Kako smanjiti
malverzacije i zaštiti
investitore i poverioce

(postavljeno 7. oktobra 2014. godine)
Od početka krize do danas privreda Srbije izgubila je oko 255 miliona evra zbog toga što fiktivne firme nisu plaćale obaveze drugim preudzećima, izjavio je danas konsultant iz Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.
"Od 2008.godine do danas postoji preko 19.500 slučaja prevara preko fiktivnih firmi koje su naručivale robu i usluge od savesnih poslovnih partnera i tu robu najčešće nisu platili", rekao je on na konferenciji "Kako smanjiti malverzacije i zaštiti investitore i poverioce".
Ukupan iznos te štete se, prema njegovim rečima procenjuje na 255 miliona evra, a pojedinačna šteta je blizu 13.100 evra.
"Nažalolst, zakonodavni okvir u Srbiji je takav da u slučaju kada neko zatvori firmu vi možete ili da ga tužite za prevaru ili imate mogućnost da prijavite policiji", naveo je on i dodao da to nije dalo rezultat.
Upravo iz tih razloga, kako je precizirao, samo u 2,8 odsto slučajeva neko ko je izgubio novac ili pružao uslugu za koju mu nije plaćeno može da nadoknadi svoju štetu. "Srbija je po tom rezultatu na dnu evropske lestvice", naveo je Rajić.
Na konferenciji je navedeno da su loši finansijski izveštaji jedan od ključnih razloga za malverzacije u poslovanju firmi, a da je stanje u tom segmentu dodatno pogoršano Zakonom o računovodstvu koji je usvojen juna protekle godine.
Predstavnik Savez računovođa i revizora Srbije Blagoje Novićević izjavio je da je Zakon o računovodstvu vreoma loš jer finansijski izveštaji o poslovanju kompanija nisu ni približno precizni kako to zahtevaju mejdunarodni standardi.
On je ukazao da na osnovu tako nepreciznih izveštaja banke treba da odluče kome će dati kredit i ocene rizik povraćaja tih sredstava. "Država ovde najviše gubi, a ona to i ne vidi. Sa lošim zakonima, lako je praviti finansijske izveštaje, jer se ne zna koliko je poreza naplaćeno, a na bazi loših finansijskih izveštaja oni prave te makroekonomske agregate i država ocenjuje efikasnost ekonomske politike", naveo je on.
On je dodao da zbog toga nije ni slučajno što se u Srbiju strani ulagači dovode preko autoriteta države. "Naše finansijsko izveštavanje nije tog kvaliteta da privuče investitore", rekao je on.
Predstavnik Nemačke privredne komore u Srbiji Milan Vučković izjavio je da se od 2000.godine 118 stranih kompanija žalilo na netačnost finansijskih izveštaja kupljenih firmi, kao i da su ti investitori morali da ulože dosta sredstava da saniraju tu neplaniranu štetu. "U tom smislu lažno si bili prikazani stanje imovine, knjigovodstvena vrednost imovine, potraživanja od kupaca i klijenta, dugovi prema dobavljačima su bili realno mnoog veći od prikazanih", rekao je on.
Strane kompanije u Srbiji, obično, naručuju dve revizije poslovanja, dok je, kako je objasnio, u susednim zemljama dovoljna jedna revizija. "Trošak jedne takve revizije košta između 20.000 i 50.000 evra, a u Srbiji to znači da kompanije mora da izdvoje između 40.000 i 100.000 evra jer oni ne veruju bilansima naših preduzeća, posebno ne onima u većinskom državnom vlasništvu", naveo je Vučković.

Izvor: Tanjug
Obradio: Jovan Šukara

Uplata doprinosa
za porodiljsko iz 2012. godine

(postavljeno 7. oktobra 2014. godine)
Pitanje: Kako izvršiti uplatu doprinosa porodiljskog bolovonja za tri meseca iz 2012. godine? Ide li i to kroz PPP PD?
Odgovor: Da, ide. Porodiljsko bolovanje je naknada pa se na njega ne primenjuju odredbe člana 51. stav 3. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, tj. poreske obaveze po osnovu naknada ne dospevaju do poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec, već istovremeno sa isplatom naknade, ma kada ta isplata usledila. Takođe, na isplatu naknade se ne primenjuju odredbe o najnižoj osnovici, tako da osnovicu za obračun doprinosa predstavlja iznos naknade. Dakle, podnosi se opšta PPP PD, upisuje planirani datum plaćanja, kamata se ne obračunava.
šifra prihoda: 167.
Unos u PPP PD prijavu - 1 01 206 00 0 - preduzetnik isplaćuje svojoj radnici porodiljsko bolovanje.

Izvor: Facebook grupa
Računovođe i knjigovođe
Obradio: Jovan Šukara

Zamena
oštećenih novčanica

(postavljeno 6. oktobra 2014. godine)
Reč je o nesavesnom radu pojedinih šalterskih radnika ili njihovih rukovodilaca, tvrde u NBS kada im se novinar „Politike” požalio da tamošnje banke nisu htele da mu zamene pocepanu novčanicu. ... O ovom problemu razgovarali smo sa odgovornima u NBS.
– Ovde imamo neprimenjivanje propisa. Razlozi su ili nedovoljno poznavanje propisa i sopstvenog posla ili nespremnost šalterskih službenika, odnosno njihovih rukovodilaca da zamene novac. Ova nespremnost može biti i posledica činjenice da su zamene veoma retke pa službenici nedovoljno poznaju uslove i sam postupak. U situaciji kada banka tvrdi da zamenu oštećenog novca radi samo NBS, a istovremeno u svojoj tarifi ima utvrđenu visinu naknade za tu vrstu posla – zamena oštećenog novca, jasno je da banka izbegava da postupa po svojim propisima, kažu u NBS.
Napominju da je Narodna banka ovu obavezu prenela na poslovne banke upravo zato da bi olakšala građanima ovu transakciju, jer u svakom gradu postoji Uprava za trezor i makar jedna banka.
– U prethodne dve godine obučili smo za ručnu obradu gotovog novca i prepoznavanje falsifikata (na tim obukama govori se i o zameni oštećenog novca) 10.271 bankarskog službenika. Ako pozovete sedište banke i pitate da li banke znaju da imaju obavezu zamene oštećenog novca, dobićete potvrdan ogovor. Ako ih pitate da li to rade, isto će odgovoriti – da. Ali kad odete u neku banku da zamenite novčanicu, nailazite na probleme, ističu u centralnoj banci i dodaju:
Banka može da zameni novčanicu odmah, ukoliko proceni da ispunjava uslove ili da je primi od donosioca, izda mu potvrdu o tome i pošalje novčanicu Narodnoj banci koja ekspertizom utvrđuje da li može da se zameni.
U svakom slučaju, banka je dužna da primi novčanicu. čak i onu kojoj nedostaje više od 50 procenata njene ukupne površine
, uz izjavu donosioca o tome kako je dospela kod njega, kako je došlo do oštećenja, šta je sa ostalim delovima novčanice. Banka takvu novčanicu prima i šalje je Narodnoj banci koja donosi odluku o tome da li može da se menja ili ne.

Izvor: Politika Online
Autor: Milan Momčilović
Obradio: Jovan Šukara

Do kraja godine
osam novih usluga
na portalu eUprave

(postavljeno 6. oktobra 2014. godine)
Na portalu eUprava do kraja godine će biti osam novih usluga koje su vezane za lična dokumenta građana, a zajedno sa Poreskom upravom radi se na projektu koji će građanima omogućiti da imaju uvid u zaduženja po osnovu poreza na nepokretnosti i imovinu.
Građani će do kraja godine moći da imaju uvid u poreska zaduženja ne samo u svojim matičnim opšinama gde žive, nego u svih 169 opština i te dažbine će moći da izmire elektronski putem preko portala eUprava, rekao je na konferenciji za novinare direktor Direkcije za elektronsku upravu, Dušan Stojanović.
On je istakao i da je portal eUprave besplatan servis za organe državne uprave i lokalne samouprave, te da nije potrebno ulaganje u infrastrukturu i razvoj servisa.
Stojanović je naglasio da se na portalu nalazi poziv građanima da predlože usluge koje su njima važne, nakon čega će biti izabrano 10 koje je moguće realizovati, a nakon glasanja biće izabran najbolji predlog koji će biti i implementiran na portal.
Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, željko Ožegović, naveo je da je građanima i privredi na portalu eUprava na raspolaganju oko 300 usluga koje nudi 116 organa državne uprave i lokalne samouprave, a do sada je registrovano svega 15.000 korisnika.
Najpopularnija usluga na portalu za građane je, prema njegovim rečima, produženje registracije vozila, što je moguće uraditi na 328 ovlašćenih tehničkih pregleda u celoj Srbiji, zatim zamena stare vozačke za novu, zakazivanje termina za podnošenje zahteva za registraciju vozila i zakazivanje termina za podnošenje zahteva za ličnu kartu i pasoš.
Takođe, kako je naveo, uvedena je i mogućnost javne rasprave o zakonima, a među prvima je Nacrt zakona o inspektorskom nadzoru.
On je podsetio da je portal postavljen još 2010. godine i predstavlja jedinstveni portal Vlade Srbije. "Cilj je da se u narednom periodu poveća broj usluga, ali i građana koji koriste te usluge, jer je ideja da se smanji pritisak na državne orgrane, a da građani brže i efikasnije završe svoj posao", istakao je Ožegović.
Takođe je najavio održavanje "Olimpijadu eUprave" 28. oktobra, gde će se predstavnici lokalnih samouprava takmičiti u kreiranju elektronskih usluga za građane i privredu, dodajućo da se do sada prijavilo oko tridesetak opština.
Predstavnik NALED-a, Ivan Radak, predstavio je rezultate istraživanja koji pokazuju da poslovanje u Srbiji najviše optrećuju razni porezi, doprinosi, parafiskalni nameti...
S druge strane, kada je reč o konkretnim pitanjima administracije i birokratije, istraživanje pokazuje da jedan direktor u Srbiji 20 do 30 odsto radnog vremena potroši na rešavanje birokratskih problema, dok 28 odsto na to izgubi od 30 do 50 odsto radnog vremena.
Radak je istakao da ipak treba imati u vidu da je ovo uzorak koji odražava strukturu srpske privrede, a to znači da dominiraju mala preduzeća koja nemaju posebne kadrove koji će se baviti administracijom, niti sredstva da angažuju spoljne saradnike koji bi rešavali te probleme.
Ono što najviše smeta privrednicima je predugo trajanje procedura i potreba za obimnom dokumentacijom.
Kada je reč o šalterima odnosno službama sa čijim radom nisu zadovoljni na prvom mestu su banke, zatim RFZO, Poreska uprava, katastar, PIO fond...
Takođe, prosečno vreme čekanja na šalterima je veoma veliko, pa u katastrima to iznosi 36 minuta, sudovima i šalterima PIO fonda 34 minuta, šalterima policije 33 minuta...
Radak je naveo da je istraživanje takođe pokazalo da 28 privrednika redovno koristi elektronske servise, 16 odsto privrednika ne zna šta je to, dok 68 odsto kaže da bi im elektronski servisi bili korisniji nego da nekog podmite na šalteru.

Izvor: Tanjug
Obradio: Jovan Šukara

Došlo vreme
da svi plate porez

(postavljeno 6. oktobra 2014. godine)
Sve firme u Srbiji koje državi duguju veliki novac za porez su pod prinudnom naplatom i blokadom računa, izjavio je v.d. direktora Poreske uprave Marko Marinković, ističući nema zaštićenih i da je došlo vreme da svi plate porez.
"Došlo je vreme da dužnici moraju da plate, ne nama, nego budžetu Srbije, ovoj zemlji. Shvatili su da državi mora da se da ono što joj pripada, a to je porez", istakao je Marinković u intervjuu za "Informer".
Marinković je rekao da je Poreska uprava u protekla dva meseca sprovela rigoroznu kontrolu kockarnica i kladionica, i u toku provere rada zbog nepravilnosti zatvorila čak 1.000 objekata, dok je podneto više stotina krivičnih prijava.
"Pre mesec dana pokrenuli smo temeljnu kontrolu svih predmeta i došli do zaključka da, na žalost, oni stoje po fiokama. Više je razloga za to - fizički je nemoguće sve postići, u pitanju je i nemar, ali i zloupotreba službenog položaja poreskih službenika zarada ostvarivanja lične i materijalne koristi, jer su određeni predmeti sklonjeni", navodi Marinković.
Ti predmeti su, kako je dodao, sklonjeni "u fioke" sa namerom da zastare.

Izvor: Tanjug
Obradio: Jovan Šukara

Objavljen je novi
Preduzetnički informator,
broj Sept/1-2014

(postavljeno 1. oktobra 2014. godine)
U izdanju Vojvođanske Fondacije za razvoj "Halo" Subotica, izišao je novi mesečnik "Preduzetnički informator", broj Sept/1-2014.
Sadržaj:
- Prvi javni beležnici (notari) u Srbiji su počeli sa radom 01.09.2014. godine
- Propisan novi kontni okvir i novi obrasci finansijskih izveštaja
- Naknada troškova dolaska na posao i odlaska sa posla licima koji obavljaju privremene povremene poslove
- Novi zakon o zaštiti potrošača
- Zakup pokretnih stvari u vlasništvu fizičkih lica pravnim licima i preduzetnicima
Link ka integralnom tekstu informatora nalazi se ovde

Obradio: Jovan Šukara

Poreski tretman naknade štete
za neikorišćeni godišnji odmor
nakon izmena Zakona o radu

(postavljeno 1. oktobra 2014. godine)
članom 76. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS" br. 24/05... 75/14) propisano je da je, u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor, u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Stavom 3 istog člana propisano je da ova naknada ima karakter naknade štete.
članom 68.st. 4. Zakona propisano je da se zaposleni ne može odreći prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa Zakonom.
Iz napred citiranih odredbi noveliranog Zakona o radu novčana naknada zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora isplaćuje se samo zaposlenima kojima je prestao radni odnos, po bilo kom osnovu, a da nisu iskoristili godišnji odmor.
Imajući u vidu da ova novčana naknada, prema samom Zakonu, ima tretman naknade štete, te da se isplaćuje samo u slučaju prestanka radnog odnosa, tj. isplaćuje se licima koja u trenutku isplate nemaju status zaposlenog kod isplatioca,
ista predstavlja drugi prihod iz člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana, na koji se obračunava porez po stopi od 20%, na osnovicu koju čini bruto prihod, umanjen za 20% normiranih troškova, dok se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje ne obračunavaju i ne plaćaju.
Poslodavac je dužan da ovu naknadu štete isplati svakom zaposlenom kome je prestao radni odnos, a da nije iskoristio godišnji odmor. Pri tom, nije bitan osnov prestanka radnog odnosa, niti da li je radni odnos prestao voljom poslodavca ili voljom zaposlenog, kao ni to da li postoji krivica poslodavca ili zaposlenog.
Zaposleni koji, iz bilo kog razloga, nije iskoristio godišnji odmor u roku u kom ima pravo da ga iskoristi, a i dalje ima status zaposlenog kod poslodavca, tj. nije mu prestao radni odnos, nema pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Ukoliko postoji krivica poslodavca za nekorišćenje ovog, zakonom zagarantovanog prava zaposlenog, poslodavac je prekršajno odgovoran i zaprećena mu je novčana kazna u iznosu od 400.000 do 1.000.000 dinara, ako je poslodavac pravno lice, odnosno 100.000 do 300.000 dinara, ako je poslodavac preduzetnik.
Može se pretpostaviti da je cilj ovakvog zakonskog rešenja pokušaj da se spreči mogućnost da zaposleni ne koristi godišnji odmor, tj. zaštita ovog prava zaposlenog, i, posredno, zaštita zdravlja zaposlenog. Međutim, da bi se ovaj cilj postigao, potrebni su precizni i dovoljni mehanizmi kontrole, što, imajući u vidu broj inspektora, male zarade istih i visok nivo korupcije u društvu, predstavlja iluziju. S druge strane, s obzirom na stopu nezaposlenosti i odnos ponude i potražnje na tržištu radne snage, ne može se očekivati da zaposleni sami ustanu u odbranu ovog svog prava i prijave poslodavca koji im je onemogućio korišćenje godišnjeg odmora. Stoga, vrlo je verovatno, da će ovakvo zakonsko rešenje postići upravo suprotan efekat i dovesti do toga da zaposleni bude uskraćen za korišćenje godišnjeg odmora i da, pri tom, nema pravo na naknadu štete.

Izvor: porezi.blogspot.com
Obradio: Jovan Šukara


        s t r a n a        
  sledeća      14     13     12     11     10     9     8     7     6     5     4     prethodna  







Novac Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.

Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti.     Hannibal