Meni
Meni
  • Srpski
  • России
  • Deutsch
  • English

Poresko savetovanje
Knjigovodstvena agencija
Osnivanje preduzeća i radnji

Propisi o radu u praksi
(postavljeno 30. septembra 2014. godine)
U našoj zemlji nije novost da donosimo zakone, koji su usklađeni sa evropskim normama, ali nisu primenjivi u praksi.
Novi Zakon o radu otklonio je deo starih problema inspektora rada, ali i dalje ima onih propisa koji nisu dovoljno precizni kako bi bili sprovedeni u praksi.
Zbog dvosmislenih i nejasnih propisa, neretko se dešava da u različitim delovima Srbije, inspektori rada izdaju različita rešenja i to za istovetne slučajeve. Inspektori zato predlažu konkretna rešenja za one situacije kada se nešto ne primenjuje na odgovarajući način ili se jednostavno ne može sprovesti u praksi.
Načelnica Inspekcije rada Južnobačkog okruga, Ljiljana Stojšić kaže: "Dosta stvari se popravilo. Recimo, ako se govori o Zakonu o radu, pre svega u delu isplata zarada. To je bio najveći problem u prethodnom zakonu gde radnici nisu mogli da ostvare svoje pravo. Bilo je primera da se godinama ne isplaćuju zarade, a kod pojedinih poslodavaca taj problem je bio jedan zatvoreni krug koji se nije dao rešiti."
Zaposleni sada može da svojim isplatnim listićima, koji imaju neku formu menice, ode u Sud da prijavi i tako naplati potraživanja. Naravno, ako ima para na računu, kaže ona.
Osim toga, sada inspektori mogu odmah da daju rešenje nalaganja za zaposlenje, ako utvrde da su ljudi na faktičkom radu.
Zakon o bezbednosti zdravlja na radu, čije se usvajanje najavljuje za kraj godine, takođe bi mogao da stvori probleme u praktičnoj primeni, ako se njegova sadržina ne pripremi uz sugestije inspektora. Ljiljana Stojšić ističe da su, što se povreda na radu tiče, standardi Evropske unije ugrađeni u naše propise, ali ih treba primenjivati u praksi. Za kontrolu njihove primene je, kaže, nadležna inspekcija rada.

Izvor: RTV
Obradio: Jovan Šukara

Novosti iz PURS:
Obaveštenje o podnošenju
PPP-PD kada je preduzetnik
sa ličnom zaradom istovremeno
primalac prihoda po drugom osnovu

(postavljeno 30. septembra 2014. godine)
Na portalu Poreske uprave omogućeno je podnošenje pojedinačne poreske prijave za porez i doprinose po odbitku na Obrascu PPP-PD za isplatu prihoda iz radnog odnosa – lična zarada preduzetnika - OVP 106, kada je primalac prihoda (PP):
-zaposleni u drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji (oznaka 01),
-osnivač ili član privrednog društva zaposlen u tom društvu (oznaka 02),
-vojni osiguranik (oznaka 08),
-penzioner po osnovu zaposlenja (oznaka 09),
-penzioner po osnovu samostalne delatnosti (oznaka 10),
-vojni penzioner (oznaka 12) i
-poljoprivredni penzioner (oznaka 13).
Napomena: Ukoliko je primalac prihoda sa oznakam 02 (osnivač/član privrednog društva zaposlen u tom privrednom društvu) i oznakom 08 (vojni osiguranik) u Obrascu PPP PD, kod isplate ove vrste prihoda, u polju 3.6 – šifra vrste prihodsa - se iskazuje cifra primaoca prihoda - 01 (zaposleni).
Primer: Kod isplate lične zarade preduzetniku koji je i osnivač ili član privrednog društva zaposlen u tom društvu ili vojni osiguranik, bez olakšice i bez beneficiranog staža u polju 3.6 upisuje se šVP 1 01 106 00 0.
U PPP-PD prijavi, u polju 2.1 Tip isplatioca, upisuje se oznaka 4 - preduzetnik.
Osnovica za porez (polje 3.10 u PPP-PD prijavi) je zarada umanjena za propisani neoporezivi iznos iz člana 15. stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana. Porez se plaća po stopi od 10%.
Osnovica doprinosa (polje 3.12 u PPP-PD prijavi) je bruto zarada, koja ne može biti niža od najniže, ni viša od najviše mesečne osnovice doprinosa. Plaća se doprinos za PIO po stopi od 26%, odnosno i dodatni doprinos za PIO, ukoliko se vrši isplata preduzetniku koji radi na poslovima na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem.
Ne plaća se doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za nezaposlenost, pa se u PPP-PD prijavi u polju 3.14 – Doprinos za zdravstveno osiguranje i polju 3.15 – Doprinos za nezaposlenost upisuje iznos od 0 (nula) dinara.

Izvor: PURS
Obradio: Jovan Šukara

Nove obrasce Ugovora o radu
postavili smo na našoj stranici
Obrasci besplatno, dorada

(postavljeno 26. septembra, modifikovano 30. septembra 2014. godine)
član 111. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, broj 75/14, stupio na snagu 29. jula 2014. godine), glasi:
"Poslodavac može sa zaposlenima koji su zasnovali radni odnos do dana stupanja na snagu ovog zakona da zaključi ugovor o radu ili aneks ugovora, u skladu sa odredbama člana 8. ovog zakona, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ugovorom iz stava 1. ovog člana ne zasniva se radni odnos.
Ako poslodavac sa zaposlenima iz stava 1. ovog člana ne zaključi ugovor o radu ili aneks ugovora u smislu tog stava, ugovori o radu zaključeni do dana stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi u delu u kome nisu u suprotnosti sa ovim zakonom."
Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu ili aneks ugovoru o radu, shodno stavu 3. gore citiranog člana 111, ranije zaključeni ugovori o radu ostaju na snazi u delu u kojem nisu u suprotnosti sa zakonom. Postojeći ugovori o radu sadrže više prava od onih koje su kao minimum utvrđene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, naročito u pogledu visina otpremnina i uvećanja zarade po osnovu minulog rada, pa se poslodavcima ostavlja mogućnost da zaključe nove ugovore o radu, ili anekse postojećim, kojim će ta prava utvrditi u okviru novih zakonskim rešenja koja su povoljnija za poslodavca.
Iako se čini da je norma člana 108. stav 1. tačka 4) stav 2, koja reguliše uvećanje zarade po osnovu minulog rada, imperativnog karaktera te se treba primeniti nezavisno od eventualnih izmena postojećih ugovora o radu, mišljenjem Ministarstva rada broj 011/00-433/2014-02 od 02.09.2014. godine zauzet je stav po kojem odredbe postojećih ugovora o radu, budući da daju veća prava zaposlenima u odnosu na važeći Zakon, nisu u suprotnosti sa Zakonom, a to istovremeno znači da ostaju na snazi sve do eventualne izmene ugovora o radu.
Zbog napred navedenog kreirali smo prilagođeni obrazac Ugovora o radu kojim se mogu zameniti postojeći ugovori o radu kod lica koja su već zaposlena.
Istovremeno, dajemo i obrazac Ugovora o radu koji se može koristiti kod novozaposlenih radnika.
Obrasci su postavljeni na našoj stranici Obrasci besplatno u sekciji "Obrasci iz područja rada i radnih odnosa"

Obradio: Jovan Šukara

Minimalna cena rada
iduće godine 121 dinar

(postavljeno 29. septembra 2014. godine)
Vlada Republike Srbije donela je odluku da visina minimalne cene rada u Srbiji u 2015. godini iznosi 121 dinar po radnom času, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ova odluka će, kako je saopštila vladina kancelarija za saradnju sa medijima, biti primenjivana od 1. januara 2015. godine. Minimalna cena rada u Srbiji nije bila povećavana od 2012. godine. Ovo povećanje od 5,2 odsto odraziće se na povećanje prosečne minimalne zarade. U narednoj godini minimalna mesečna zarada zaposlenog iznosiće najmanje 28.430,50 dinara, odlučeno je na današnjoj sednici Vlade Republike Srbije, navodi se u saopštenju.
Inače, sindikati i poslodavci na sednici Socijalno-ekonomskog saveta pre dve nedelje nisu uspeli da usaglase stavove budući da su poslodavci bili protiv toga da se ona povećava jer se, kako su isticali za to nisu stekli uslovi, a sindikati su se držali stava da bi ona trebalo da iznosi 137, 9 dinara po radnom satu. Kako nisu postigli dogovor, odluku o tome donela je Vlada Srbije.
Poslednji put cena rada korigovana je u aprilu 2012. godine i to sa 102 na 115 dinara po radnom satu.
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Unija poslodavaca nezadovoljni su odlukom Vlade Srbije da poveća minimalnu cenu rada sa 115 na 121 dinar, počev od 1. januara 2015. godine. Sindikalci, naime, smatraju da je cena rada i sa povećanjem ostala niska, a poslodavci da minimalnu cenu rada nije trebalo povećavati, ali da će oni tu odluku prihvatiti. Potpredsednik Samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović rekao je Tanjugu da taj sindikat nije zadovoljan odlukom vlade, ocenjujući da vlada krši Zakon o radu, koji je sama donela. "To je cena rada koja apsolutno ne može da zadovolji minimalnu potrošačku korpu, za te ljude koji će primati minimalac čitave 2015. godine", ukazao je Mihajlović i dodao da je cena od 121 dinara po satu ispod svakog kriterijuma. Mihajlović je napomenuo da je Samostalni sindikat očekivao da će vlada danas doneti odluku o povećanju cene rada, s obzirom na to da je poslednji dan za donošenje odluke o minimalnoj zaradi.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebjoša Atanacković rekao je Tanjugu da će, bez obzira što UPS nije bio za povećanje cene rada, prihvatiti odluku Vlade Srbije. Prema njegovim rečima, moglo se očekivati da će doći do povećanja cene rada, iako se UPS tome protivilo, jer se nisu stekli uslovi za to. "Ostaje da se vidi kako će to izgledati u praksi, budući da se očekuje smanjenje zarada zaposlenih u javnoj upravi", kazao je Atanacković. Predsednik UPS-a je dodao da se podizanjem cene rada sa 115 na 121 dinara po satu prakticno vraćamo na odnos prosečne i minimalne zarade koji je bio 2012. godine.
Predsednik sindikata "Nezavisnost" Branislav Canak izjavio je danas Tanjugu, povodom odluke Vlade Srbije da minimalnu cenu rada poveća za 5,2 odsto, da je manje važna cifra, već je važno njeno zvanično obrazloženje kako se do nje došlo. "Tražićemo od njih (Vlade Srbije) da poštuju Zakon. Ako je po zakonu, nema šta da se bunimo. Ako nije po zakonu, onda treba svi u Srbiji da se bune, a ne samo mi", rekao je predsednik sindikata "Nezavisnost", povodom odluke vlade da cenu rada poveća sa 115 na 121 dinar. Upitan da li će sindikat "Nezavisnost" zvanično reagovati na odluku vlade, čanak je rekao da on neće da se buni jer i ne živi od minimalca, te da to treba da čine oni koji zavise od tog povećanja. "Cifra povećanja nije bitna, bitno je i mi jedva čekamo da vidimo obrazloženje zvanično, kako je propisano zakonom, kako su došli do cifre od 121 dinar. Ništa drugo. Samo da vidimo, kako će to da obrazlože", rekao je čanak.

Izvor: Tanjug
Obradio: Jovan Šukara

Novi Zakon
o zaštiti potrošača
u primeni od 22. septembra

(postavljeno 25. septembra 2014. godine)
Zakon o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/14), stupio je na snagu 21. juna 2014. godine, a počeo je da se primenjuje istekom tri meseca od dana stupanja na snagu, tj. 22. septembra 2014. godine.Danom početka primene novog Zakona prestao je da važi stari Zakon o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", broj 73/10).
Podzakonski akti koji se donose na osnovu ovlašćenja iz Zakona trebaju biti doneti u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, tj. do 21. decembra 2014. godine.
Zakonom su, u cilju zaštite položaja potrošača, uređena prava i obaveze potrošača, instrumenti i načini zaštite prava potrošača, informisanje i unapređenje znanja potrošača o njihovim pravima i načinima zaštite prava, prava i obaveze udruženja i saveza čija je oblast delovanja ostvarivanje ciljeva zaštite potrošača, vansudsko rešavanja potrošačkih sporova, prava i obaveze državnih organa u oblasti zaštite potrošača i druga pitanja od značaja za položaj i zaštitu potrošača.

Obradio: Jovan Šukara


Pročitajte integralni tekst naslovljenog Biltena
Tekstove ostalih brojeva Biltena pronađite 
na stranici Poslovni savetnik , priručnik
Obradio: Jovan Šukara

Najniža i najviša mesečna
osnovica za plaćanje doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje
(postavljeno 25. avgusta 2014. godine)
Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa , prema članu 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", broj 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11 i 101/11), čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa tromesečno se usklađuje, utvrđuje ga i objavljuje ministar za poslove finansija, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju tog iznosa.
Pregled najnižih osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u 2014. godini, po periodima primene, dajemo u nastavku:

Period primene Iznosi najniže mesecne osnovice Sl. glasnik RS
od 1.11.2013. do 31.01.2014. 21.210(60.599 x 35%) 95/2013
od 1.02.2014. do 30.04.2014. 22.282(63.664 x 35%) 8/2014
od 1.05.2014. do 31.07.2014. 20.198(57.709 x 35%) 46/2014
od 1.08.2014. do 31.10.2014. 21.716(62.046 x 35%) 79/2014
Poslodavac koji ne izvrši isplatu zarada do 30-og u mesecu za prethodni mesec dužan je da do tog roka obračuna i uplati doprinose na najnižu osnovicu doprinosa.
Za zaposlene rezidente koji su upućeni na rad u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica rezidente, najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje jednaka je dvostrukoj najnižoj mesečnoj osnovici utvrđenoj u skladu sa članom 37. Zakona, što za period od 01.08.2014. godine do 31.10.2014. godine iznosi 43.432 dinara (21.716 x 2).
Za samostalne umetnike, sveštenike i verske službenike i za poljoprivrednike, najnižu mesečnu osnovicu za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u četvrtom kvartalu poslednje godine prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, primenjuje se za celu kalendarsku godinu - ne menja se u toku godine, a za 2013. godinu iznosi 22.282 dinara.
Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa (član 42. Zakona) čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi isplaćenoj po zaposlenom u Republici. S obzirom da se taj podatak objavljuje krajem meseca za prethodni mesec, iznos najviše mesečne osnovice doprinosa menja se svakog prvog u mesecu.
Pregled iznosa najviše osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, po periodima primene u 2014. godini, dajemo u nastavku: Najviša mesečna osnovica važi u svim slučajevima isplate zarade za mesec koja je veća od najviše mesečne osnovice bez obzira da li se radi o zaradi za pun fond sati ili za manji broj sati rada u mesecu. Ovde je bitna činjenica da je iznos zarade veći od najviše mesečne osnovice, a ne za koliki broj sati je takva zarada ostvarena (nema utvrđivanja srazmere).
Najvišu godišnju osnovicu doprinosa (član 43. Zakona) čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u godini za koju se plaćaju doprinosi, a za 2013. godinu iznosi 3.642.480 dinara (60.708 x 12 x 5).
Procenjenu najvišu godišnju osnovicu doprinosa (član 67. Zakona) čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnoj godini uvećan za procenjeni rast zarada u tekućoj godini, a za 2014. godinu iznosi 3.850.101 dinara ("Sl. glasnik RS", br. 8/2014).
Obradio: Jovan Šukara
 

Prosečna neto zarada
u avgustu iznosila 45.610 dinara

(postavljeno 25. septembra 2014. godine)
Prosečna zarada isplaćena u avgustu 2014. godine iznosi 62,992dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u julu 2014. godini, nominalno je veća za 1,0% i realno je veća za 1,2%.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u avgustu 2014. godine iznosi 45.610 dinara. U poređenju sa prosečnom zaradom bez poreza i doprinosa isplaćenom u julu 2014. godine, nominalno je veća za 0,9% i realno je većaza 1,1%.
Prosečna zarada isplaćena u avgustu 2014. godine nominalno je veća za 1,9% i realno je veća za 0,4% od prosečne zarade isplaćene u avgustu 2013. godine.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena avgustu2014. godine nominalno je veća za 1,9% i realno je veća za 0,4% u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u avgustu 2013. godine
Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–avgust 2014. godine, u poređenju sa prosečnom zaradom isplaćenom u periodu januar–avgust2013. godine, nominalno je veća za 1,3%, a realno je manja za 0,8%.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar–avgust 2014. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar–avgust 2013. godine, nominalno je veća za 1,6%, a realno je manja za 0,5%.
Iznose prosečnih zarada u bruto i neto iznosu dajemo u pregledu koji sledi:

Mesec Bruto zarada Neto zarada
Avgust 2014 62.992 45.610
Na osnovu podataka o iznosu prosečne zarade u Republici Srbiji za avgust od 62.992 dinara, utvrđuje se najviša osnovica za plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje od 1. oktobra 2014. godine u iznosu od 314.960 dinara (62.992 x 5).
Pročitajte integralni tekst
saopštenja na sajtu RZS
Statističke podatke za ranije periode
potražite na stranici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara

Beograd dobija Kancelariju
za brze odgovore privredi

(postavljeno 25. septembra 2014. godine)
Grad Beograd, u saradnji sa Regionalnom agencijom za razvoj i evropske integracije Beograd, Privrednom komorom Beograd i gradskim opštinama, sutra otvara Kancelarije za brze odgovore privredi, saopštila je Gradska uprava grada Beograda.
Kako se navodi, cilj otvaranja ovih kancelarija je da domaći i inostrani privrednici dobijaju informacije potrebne za rešavanje problema vezanih za svoje poslovanje na brz i efikasan način.
Dodaje se da su kancelarije na 16 opština u Beogradu na usluzi potencijalnim i postojećim privrednicima sa teritorije grada Beograda, kao i onima koji žele da investiraju u razvoj grada.

Izvor: Blic Online
Obradio: Jovan Šukara


Od 22. septembra
na snazi novi
Zakon o zaštiti potrošača

(postavljeno 20. septembra 2014. godine)
Asocijacija potrošača Srbije preporučila je potrošacima da bilo kakve velike izdatke ili sklapanje ugovora na duži period, odlože za period posle 21. septembra. Naime, tada počinje da se primenjuje novi Zakon o zašiti potrošača, a nove odredbe odnose se isključivo na kupovinu od dana primene.
Novim zakonom o zaštiti potrošača predviđeno je da rok za odgovor trgovca potrošaču, na izjavljenu reklamaciju bude osam dana, a rok za rešavanje reklamacije koju je trgovac usvojio ne može biti duži od 15 dana, odnosno 30 dana za tehničku robu i nameštaj, računajuci od datuma podnošenja reklamacije.
Ukoliko se nesaobraznost robe ili usluge javi u prvih šest meseci, potrošač ima pravo da zahteva da se ona otkloni zamenom, odgovarajućim umanjenjem cene ili izjavom da raskida ugovor.
Popravka je moguća samo uz izričitu saglasnost potrošača, a nemogućnost potrošača da dostavi ambalažu robe prodavcu, neće moći da bude uslov za rešavanje reklamacije niti razlog za odbijanje otklanjanja nesaobraznosti.
Predložene su posebne kaznene odredbe za trgovca koji reklamaciju ne reši u roku i na nacin sa kojima se potrošac saglasio.
Trgovci će biti u obavezi da vode posebnu evidenciju o primljenim rek lamacijama, a koja će sadržati sve neophodne elemente iz kojih ce se videti čitav tok dešavanja, navodi se u saopštenju APOS-a.
Oblast usluga od opšteg ekonomskog interesa će biti jasna i precizno definisana u pojmovnom smislu (elektronske komunikacije, snabdevanje električnom energijom, toplotnom energijom, vodom za piće, prevoz putnika u javnom prevozu, odlaganje otpada...)
Odluke koje donose trgovci kao davaoci usluga, odnosno javna i javno-komunalna preduzeća donosiće se nakon mišljenja savetodavnog tela uz saglasnost predstavnika evidentiranih udruženja i saveza udruženja potrošača.
Davaoci usluga od opšteg ekonomskog interesa biće u obavezi da formiraju posebne komisije za rešavanje reklamacija, a u kojima će svoje mesto imati predstavnici potrošackih organizacija koje se nalaze na evidenciji ministarstva.
Pružaoci ovih usluga će moći da obustave pružanje usluge od opšteg ekonomskog interesa ako potrošač ne i zmiri potraživanja u roku od dva meseca od dana dospelosti obaveze. Ali, ako potrošac ospori postojanje ili visinu obaveze i nastavi da uplaćuje racune za tekuće obaveze, neće moći da bude isključen sa mreže do okoncanja sudskog postupka koji je pokrenuo trgovac i koji za predmet ima obavezu koju je potrošač osporio po osnovu ili visini.
Novim zakonom definisaće se pojam "kolektivni interes potrošača", a kolektivna zaštita potrošača će se odnositi na sprečavanje nepoštene poslovne prakse i nepravičnih ugovornih odredbi.
Ukinuće se sudske takse za potrošacke sporove do vrednosti od 500.000 dinara.
Izvor: b92.net, Tanjug
Obradio: Jovan Šukara

 

Obavezan prenos svih
ranije razgraničenih neto efekata
valutne klauzule i kursnih razlika

(postavljeno 16. septembra 2014. godine)
U skladu sa članom 78. stav 1. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS”, br. 95/14, od 5. septembra 2014. godine, pravna lica i preduzetnici koji su vršili razgraničenje neto efekata obračunate ugovorene valutne klauzule i neto efekata obračunatih kursnih razlika u skladu sa odredbama ranije važećeg Pravilnika o Kontnom okviru, u smislu obaveza i potraživanja po osnovu kojih su ti efekti obračunati, dužni su da iznos razgraničenih neto efekata obračunate ugovorene valutne klauzule i razgraničenih neto efekata obračunatih kursnih razlika prenesu na teret rashoda, odnosno prihoda prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2014. godinu.
Dakle, propisana je obaveza ukidanja razgraničenih neto efekata valutne klauzule i neto efekata kursnih razlika i njihovog priznavanja u okviru rashoda, odnosno prihoda u bilansu uspeha za 2014. godinu za sva ranije izvršena razgraničenja, nezavisno od toga koje godine su izvršena i nezavisno od roka dospeća obaveza i potraživanja po osnovu kojih je izvršeno razgraničenje.
Pored toga, nije predviđena mogućnost novih razgraničenja neto efekata valutne klauzule i kursnih razlika. članom 78. stav 2. novog Pravilnika o kontnom okviru propisano je da ukidanje i prenošenje razgraničenih neto efekata valutne kaluzule i kursnih razlika predstavlja promenu računovodstvene procene u skladu sa MRS 8, odnosno odeljkom 10 MSFI za MSP.

Izvor: privsav.rs
Obradio: Jovan Šukara

 

Objavljen je "Službeni list
Grada Novog Sada", broj 49/2014

(postavljeno 16. septembra 2014. godine)
U "Službenom listu Grada Novog Sada", broj 49 od 12. septembra 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Obradio: Jovan Šukara

 

Objavljen je "Službeni list
Grada Novog Sada", broj 48/2014

(postavljeno 16. septembra 2014. godine)
U "Službenom listu Grada Novog Sada", broj 48 od 10. septembra 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Obradio: Jovan Šukara

 

Pomoći izvoznicima,
malim i srednjim preduzećima

(postavljeno 15. sptembra 2014. godine)
Generalni direktor Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Dejan Vukotić izjavio je danas da ta agencija pokušava da pomogne izvoznicima i da će cilj biti pomoć malim i srednjim preduzećima, jer ona predstavljaju budućnost domaće privrede.
Vukotić je rekao da su osnovni kriterijumi da bi preduzetnici mogli da se obrate toj agenciji postojanje izvoznog ugovora, ostvaren neto pozitivan rezultat, a da je najvažnije da su plaćeni svi porezi i doprinosi, odnosno obaveze prema državi.
"Mi smo u suštini kao jedna mala banka koja kroz različite kreditne poslove pokušava prvo da prepozna, kasnije i da pomogne izvoznicima u samim projektima", objasnio je Vukotić, gostujući u Jutarnjem programu TV Pink.
Klijentu Agencija nudi sve vrste proizvoda, počev od kredita, faktoringa, odnosno otkupa potraživanja, kao i osiguranje samog posla, što znači osiguranje od eventualne nenaplate od stranog kupca, istakao je Vukotić.
Prema njegovim rečima, ukoliko preduzetnik podnese sva potrebna dokumenta, najkasnije za sedam dana dobiće odgovor, a postoje i limiti u oblasti davanja kredita koji iznose do dva, odnosno dva i po miliona evra.
On je naveo da je Agencija pomogla velikom broju klijenata, da trenutno radi sa namenskom industrijom Srbije i dodao "uglavnom radimo sa voćarima, malinarima, proizvođačima i trgovcima žitom".
Vukotić je dodao da se najviše izvozi u Nemačku, zatim u Italiju i Rusiju i pozvao sve izvoznike da se pomoć obrate Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza.

Izvor: sajt Tanjug
Obradio: Jovan Šukara 

 

Potrošači će moći
da biraju između popravke i zamene

(postavljeno 15. sptembra 2014. godine)
Novi Zakon o zaštiti potrošača, koji počinje da se primenjuje 22. septembra, skraćuje rok za odgovor na reklamaciju na osam dana i daje nova ovlašćenja tržišnoj inspekcije, koja će moći da sankcioniše trgovce, piše "Politika". Reč je o zakonu koji je gotovo u potpunosti usklađen sa evropskom potrošačkom regulativom, a učinjeno je mnogo da se ojača institucionalni okvir u kome će se sprovoditi, navodi "Politika".
Pozivajući se na podatke dobijene od Centra za zaštitu potrošača Srbije, list navodi da će potrošači imati rok od 14 dana da bez objašnjenja vrate proizvod kupljen na daljinu, a moći će i da reklamiraju proizvod bez ambalaže.
Još jedna od izmena je i ukidanje sudskih taksi za potrošačke sporove čiji su iznosi manji od 500.000 dinara.
U prvih šest meseci od kupovine, roba će moći da se popravlja samo uz izričito odobrenje potrošača. Ukoliko je nezadovoljan potrošač će moći da bira između popravke i zamene nekog proizvoda, navodi Politika.
Zakon predviđa i uvođenje savetodavnih tela pri javno-komunalnim preduzećima gde će biti uključeni i predstavnici evidentiranih udruženja za zaštitu potrošača.
Davaoci usluga će moći da obustave pružanje usluge ukoliko potrošač ne izmiri obaveze u roku od dva meseca, a ako osporava dugovanje a nastavi da uplaćuje tekuće obaveze, neće biti isključen sa mreže do okončanja postupka.
Zakon, takođe, jasno definiše kriterijume za rad udruženja potrošača, kao i obaveza lokalne samouprave da pomogne njihov rad u cilju što bolje informisanosti i savetodavne pomoći potrošača.

Izvor: sajt Tanjug, Politika
Obradio: Jovan Šukara 

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 99/2014

(postavljeno 11. septembra 2014. godine)
Tekstove niže navedenih zakona, objavljenih u "Službenom glasniku RS", broj 99 od 11. septembra 2014. godine, možete pronaći i preuzeti sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije, u .doc i .pdf formatu, ćirilična i latinična verzija, putem ovog linka
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima
• ZAKON o izmeni i dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika
• ZAKON o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi
• ZAKON o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju

Obradio: Jovan Šukara 

 

Propisana je obaveza prenosa
ranije razgraničenih efekata kursnih
razlika i valutne klauzule u bilans
uspeha za 2014. godinu

(postavljeno 8. septembra 2014. godine)
Na osnovu ovlašćenja iz Zakona o računovodstvu (“Službeni glasnik RS, br. 62/2013), ministar finansija doneo je novi Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike, koji je objavljen u “Službenom glasniku RS”, br. 95/14, od 5. septembra 2014. godine. Osim propisivanja novog Kontnog okvira, najznačajnija izmena odnosi se na propisivanje obaveze ukidanja ranije razgraničenih efekata kursnih razlika i efekata valutne klauzule
Prema članu 78. stav 1. novog Pravilnika o Kontnom okviru, pravna lica i preduzetnici koji su vršili razgraničenje neto efekata obračunate ugovorene valutne klauzule i kursnih razlika u skladu sa odredbama ranije važećeg Pravilnika o Kontnom okviru, dužni su da iznos razgraničenih neto efekata prenesu na teret rashoda, odnosno prihoda prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2014. godinu.
Dakle, nezavisno od toga iz koje godine potiču razgraničeni efekti kursnih razlika i valutne klauzule, odnosno nezavisno od roka dospeća obaveza i potraživanja po osnovu kojih je izvršeno razgraničenje, preostali iznos razgraničenih efekata moraće da se ukine i prizna kao prihod ili rashod u bilanu uspeha za 2014. godinu.
Odredbom člana 78. stav 2. Pravilnika o Kontnom okviru, propisano je da se prenošenje razgraničenih neto efekata sprovodi promenom računovodstvene procene u skladu sa MRS 8, odnosno odeljkom 10. MSFI za MSP. Ovakva odredba, naravno, nema nikakvo uporište ni u MRS 8, kao ni u MSFI za MSP, jer promena u načinu priznavanja efekata promene kursa jedino može predstavljati promenu računovodstvene politike, a nikako promenu računovodstvene procene.
Međutim, kada bi se postupalo u skladu sa MRS 8 tj. u skladu sa pravilima koja važe za promenu računovodstvene politike, to bi podrazumevalo retroaktivna usklađivanja i promenu rezultata iz ranijih godina (onih iz kojih potiču efekti koji su razgraničeni), a to bi dovelo i do obaveze podnošenja izmenjenih poreskih prijava za porez na dobit. Na primer, kada bi se ukidanje negativnih efekata kursnih razlika iz ranijih godina sprovodilo kao promena računovodstvene politike (što bi bilo u skladu sa MSFI), obveznik bi smanjio rezultat ranijih godina. Ukoliko je imao neraspoređenu dobit, kao i oporezivu dobit te godine, sada bi u izmenjenom poreskom bilansu utvrdio manji iznos poreza na dobit, što bi stvorilo razliku za povraćaj.
Verovatno svestan prethodno navedenog, donosilac pravilnika propisao je da se prenos razgraničenih efekata sprovodi kao promena računovodstvene procene, zato što promena procene ne dovodi do retroaktivnog usklađivanja, već se svi efekti promene procene priznaju kao prihod ili rashod tekućeg perioda. Pored toga, propisivanje obaveze ukidanja razgraničenih efekata, kao i nepropisivanje mogućnosti daljeg razgraničenja, prema našem mišljenju, predstvalja i vid priznanja nadležnog ministarstva da je ranije propisivanje takve mogućnosti bila obična besmislica koja nije imala nikakve veze sa (računovodstvenom) logikom, kao ni sa MSFI.
Inače, jasno je da će, pored aktuelnog rasta kursa strane valute, propisana obaveza ukidanja razgraničenih efekata iz ranijih godina opteretiti rezultat tekućeg perioda.
Izvor: sajt pktatic.rs
Obradio: Jovan Šukara

 

Još jednom su propisani
novi Kontni okvir i novi obrasci
finansijskih izveštaja za privredna društva

(postavljeno 8. septembra 2014. godine)
Pred sam kraj 2013. godine doneto je nekoliko pravilnika iz oblasti računovodstva, kojima su, pored ostalog, propisani novi obrasci finansijskih izveštaja i novi Kontni okvir. Međutim, praktično i pre početka njihove primene, ponovo su propisani novi obrasci FI i novi Kontni okvir.
Na osnovu ovlašćenja iz Zakona o računovodstvu (“Službeni glasnik RS, br. 62/2013), ministar finansija doneo je tri podzakonska akta koja su objavljena u “Službenom glasniku RS”, br. 95/14, od 5. septembra 2014. godine, i to:
- Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike;
- Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike;
- Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica.
Iako se formalno radi o novim obrascima FI i novom Kontnom okviru, suštinski se radi o izmenama prethodno donetih pravilnika, sa ciljem otklanjanja grešaka koje su postojale. Međutim, osim što su ispravljene greške i izvršene još neke kozmetičke izmene, svakako će najviše pažnje privući propisivanje obaveze ukidanja ranije razgraničenih efekata kursnih razlika i efekata valutne klauzule, što je detaljnije objašnjeno u posebnoj vesti.
1. Izmene u kontnom okviru i početak njegove primene
U odnosu na Kontni okvir koji je donet krajem 2013. godine, novi Kontni okvir sadrži minimalne izmene, i to:
- ukinut je račun 119 – Odstupanje od cena proizvodnje i usluga;
- ukinut je račun 129 – Odstupanje od cena gotovih proizvoda;
- ukinut je račun 290 – Gubitak iznad visine kapitala;
- računi AVR ponovo su raspoređeni u okviru grupe računa 28, umesto grupe 29 (koja više ne postoji);
- račun 491 ima novi naziv – Unapred naplaćeni prihodi (raniji naziv: Obračunati prihodi budućeg perioda);
- otvoren je novi račun 503 – Nabavna vrednost ostalih stalnih sredstava namenjenih prodaji;
- račun 549 sada ima naziv Ostala rezervisanja, umesto Ostala dugoročna rezervisanja, što ukazuje da rezervisanja mogu da budu i kratkoročna;
- izvršeno je preciziranje ili dopuna naziva desetak računa.
Dakle, kao što se vidi, izmene su minimalne i nisu od suštinskog značaja, osim ukidanja računa na kojem se iskazuje gubitak iznad visine kapitala (ova izmena povezana je sa novim načinom iskazivanja ove pozicije u bilasnu stanja).
Novi Pravilnik o Kontnom okviru stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja tj. 13. septembra 2014. godine. Tog dana prestaje da važi Pravilnik o Kontnom okviru koji je donet krajem 2013. godine. Međutim, prema članu 80. stav 2. novog Pravilnika o Kontnom okviru, izuzetno od navedenog, pravna lica i preduzetnici koji su evidentirali poslovne promene primenom Kontnog okvira (donetog krajem 2013. godine), mogu da nastave da evidentiraju te promene u skladu sa tim Kontnim okvirom do 31. decembra 2014. godine. Ova odredba je samo formalne prirode, jer, kao što je objašnjeno, razlike između dva Kontna okvira su beznačajne.
S druge strane, prema članu 80. stav 4. novog Pravilnika o Kontnom okviru, pravna lica i preduzetnici koji nisu evidentirali poslovne promene primenom prethodnog Kontnog okvira, te promene evidentiraju u skladu sa novim pravilnikom od dana njegovog stupanja na snagu (13. septembar 2014. godine).
Treći slučaj odnosi se na pravna lica koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, a koja se završava pre 31. decembra 2014. godine, kao i na pravna lica koja sastavljaju vanredne finansijske izveštaje pre 31. decembra 2014. godine. Za ova lica je propisano da za tu poslovnu godinu, odnosno vanredne finansijske izveštaje, primenjuju Pravilnik o Kontnom okviru iz ranijih godina (koji je objavljen u “Službenom glasniku RS”, br. 114/06, ... i 101/12).
Besmislenost navedenih prelaznih odredaba objasnićemo na primeru. Pravno lice koje još uvek primenjuje stari Kontni okvir (donet 2006. godine) ima obavezu da pređe na najnoviji Kontni okvir već 13. septembra 2014. godine. Međutim, ukoliko to pravno lice bude imalo statusnu promenu do kraja godine, onda je dužno da za potrebe vanrednih finansijskih izveštaja, ipak, primeni stari Kontni okvir. Naime, ukoliko obveznik bude sastavljao vanredni finansijski izveštaj u toku 2014. godine, dužan je da koristi stare obrasce u kojima su pozicije iskazane u skladu sa starim Kontnim okvirom.
Uzrok ove konfuzije sa Kontnim okvirima je propisivanje ranijeg početka primene novog Kontnog okvira u odnosu na ono što je predviđeno Zakonom o računovodstvu. Naime, propisivanje početka primene novog Kontnog okvira i stavljanje van snage starog Pravilnika o Kontnom okviru, nije u skladu sa prelaznom odredbom člana 49. Zakona o računovodstvu, kojom je predviđeno da primena svih podzakonskih akata počinje od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2014. godine. Dakle, kao što je propisano za ostale pravilnike, tako je i novi Pravilnik o Kontnom okviru trebao da se primenjuje tek počev od finansijskih izveštaja za 2014. godinu, odnosno stari Pravilnik o Kontnom okviru (iz 2006. godine) nije trebalo odmah stavljati van snage, već je trebao da prestane da važi tek na dan 31. decembra 2014. godine.
Suština je da su obveznici trebali da primenjuju prethodni Kontni okvir i tokom 2014. godine, a da preknjižavanja na nova konta sprovedu na kraju, odnosno po isteku 2014. godine i na taj način omoguće iskazivanje podataka u novim obrascima finansijskih izveštaja koji će se primenjivati prvi put počev od godišnjih finansijskih izveštaja za 2014. godinu. Inače, nezavisno od onoga što propisuje Pravilnik o Kontnom okviru, realnost je da će mnoga pravna lica upravo postupiti na takav način (izvršiće preknjižavanje tek na kraju godine).
2. Novi obrasci finansijskih izveštaja
Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike, propisani su novi obrasci finansijskih izveštaja:
- Bilans stanja,
- Bilans uspeha,
- Izveštaj o ostalom rezultatu,
- Izveštaj o tokovima gotovine i
- Izveštaj o promenama na kapitalu.
Delimične izmene izvršene su samo u obrascima bilansa stanja i bilansa uspeha (ispravljene su greške koje su postojale, a uvedene su i nove pozicije). U odnosu na prethodno propisane, novi obrasci imaju nešto više pozicija. Najnoviji obrazac bilansa stanja ima 137 pozicija (prethodni obrasci su imali 124, odnosno 50 pozicija). U slučaju bilansa uspeha, najnovini obrazac ima 69 pozicija, dok su prethodni imali 64, odnosno 34 pozicije.
Najznačajnija izmena odnosi se na iskazivanje gubitka iznad visine kapitala u obrascu bilansa stanja. Naime, umesto kao deo aktive (kako je ranije bilo propisano), ova pozicija će se iskazivati u pasivi bilansa stanja (kao odbitna stavka).
U ostalim obrascima nisu izvršene nikakve izmene, osim načina označavanja AOP pozicija.
Podsećamo da će novi obrasci finansijskih izveštaj prvi put biti primenjeni kod sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja za 2014. godinu. To znači da se prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja tokom 2014. godine (vanredni finansijski izveštaji, periodični finansijski izveštaji javnih društava i finansijski izveštaji za godinu koja je različita od kalendarske), koriste stari obrasci koji su u primeni bili i ranijih godina.
3. Pravilnik za mikro pravna lica
Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica, izvršene su minimalne izmene tj. preciziranje pojedinih odredaba, ali bez posebnog značaja.
Izvor: sajt pktatic.rs
Obradio: Jovan Šukara

 

Regulisan
i posao “na daljinski“
(postavljeno 8. septembra 2014. godine)
Programerima koji žive u Nišu i rade za gazdu u Americi, firma neće morati da plaća prevoz... Oni, kao i majke sa malom decom i trudnice koje u dogovoru sa šefom rade od kuće, dizajneri, prevodioci, konsultanti koji ne moraju svakog dana na radno mesto, samo su neke od mogućnosti koje predviđa novi zakon o radu.
Posao "na daljinu“ postojao je u Srbiji i ranije, ali samo u sivoj zoni. Sada je, kako tvrde u Ministarstvu rada, sve legalizovano i onaj ko bude tako radio više neće biti kažnjavan, što je doskora bio slučaj.
Nova zakonska rešenja omogućila su zaposlenima da imaju ista prava iz radnog odnosa kao i oni koji svakog jutra odlaze na posao. Jedina razlika je što većina poslodavaca radnicima "na daljinu“ osim zarade nije voljna, a nije ni u obavezi, da isplaćuje topli obrok, regres za godišnji odmor i - prevoz.
Za Ivicu Cvetanovića, predsednika Konfederacije slobodnih sindikata, dobro je što se sada zakonski regulišu prava ove kategorije zaposlenih, pošto je u mnogim kompanijama takav način rada postojao već godinama.
"Svakom poslodavcu je jeftinije da ima radnika koji će raditi iz svog stana", kaže sagovornik Novosti.
Njihova osnovna prava su ista sa zaposlenima koji svakog dana idu u firmu, a detalje ugovora o radu dogovaraju sa poslodavcem. Dobro je da sada majke sa malom decom ili trudnice mogu, ukoliko poslodavac to dozvoljava, da jedno vreme rade "na daljinu“. One će sačuvati poziciju, a firma će za manje para imati stručnjaka sve vreme. Ima dosta profesija koje mogu da se rade iz stana, što smanjuje troškove poslodavaca za struju i telefon, recimo, što onda omogućava da se više ovakvih radnika angažuje baš po osnovu tih ušteda.
Ovako organizovan posao mogao bi da donese niz olakšica i radniku i poslodavcu, ali za to su zaposlenom neophodna sredstva za rad koja obezbeđuje, instalira i održava poslodavac u stanu zaposlenog. U Uniji poslodavaca objašnjavaju da se detalji kako će posao funkcionisati moraju dogovarati između radnika i poslodavca. Koji oblik rada će biti ugovoren prvenstveno će zavisiti od toga šta zaposleni od kuće treba da radi i da li to dopuštaju elementarna radna i tehnološka disciplina.
"Ovo je jedna od odredaba koje približavaju našu zemlju EU. Kao udruženje nismo zadovoljni Zakonom o radu u celini, ali ovo je za nas korak napred", kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije. - Ranije smo imali samoupravna rešenja i trebalo je malo relaksirati odnose zaposlenih i poslodavaca. Ova odredba odgovara i njima i nama. Radno angažovanje se pojednostavljuje i nije neophodno da radnik radi u prostorijama firme, a poslodavac ne mora da otvara radna mesta ako postoje uslovi za rad u prostoru zaposlenog.
Izvor: sajt b92.biz
Obradio: Jovan Šukara

U kontroli PDV
još 400 inspektora
(postavljeno 8. septembra 2014. godine)
Prihodi od poreza ove godine su veći nego prethodne, ali je ostao problem sa naplatom PDV-a, pa je Preska uprava krenula u veću kontrolu sive ekonomije.
"Uz postojećih 600 poreskih inspektora na teren izlazi još 400", izjavila je pomoćnik direktora Poreske uprave Rada Kostić. Ona je za RTS rekla da se posebna pažnja posvećuje rizičnim obveznicima, gde se proverava izdavanje fiskalnih računa i da li su radnici prijavljeni. Tako je u 12.500 kontrola fiskalnih kasa ustanoviljeno nepravilnosti kod 2.500 ili 22 odsto.
Kontrolori mogu da izreknu prekršajnu kaznu ili da zatvore radnju na period od sedam do 60 dana, u zavisnosti od težine prestupa. "Zatvaranje radnje treba da bude svima nauk, da je verovatno bolje da svoje zaposlene prijave", konstaovala je Kostićeva. Ona je dodala da sada treba da iskoriste pogodnosti koje imaju da to učine, jer je zakon predvideo pravo na povraćaj doprinosa od 60 odsto onima koji zapošljavaju do devet radnika, 70 odsto ima sa 10 do 99 radnika, a onima koji zapošljavaju 100 i više ranika, 75 odsto.
Povodom navoda ministra privrede da postoje čitavi gradovi gde se ne izdaju računi, Kostićeva je objasnila da je u tim gradovima PDV naplaćen bruto, al i kada se izvrši povraćaj PDV-a ne ostane mnogo za budžet. Postoji mogućost da u tim gradovima ima velikih izvoznika, koji imaju veliki povradhaj PDV-a, dodala je ona.
Poreska uprava od prošle godine može da kontroliše i sivo ili crno tržište, koje je ranije bilo u nadležnosti Tržišne inspekcije, bilo po anonimnim prijavama ili po proceni Poreske uprave, podsetila je Kostićeva.  
Izvor: sajt b92.biz
Obradio: Jovan Šukara

Beležnici samo
izuzetno mogu da vas odbiju
(postavljeno 1. septembra, repozicionirano 8. septembra 2014. godine)
Javni beležnik ne može da odbije stranku ukoliko od njega traži da preduzme neku službenu radnju osim u slučajevima predviđenim zakonom.
Beležnik omože da odbije stranku ako nije nadležan, ako je pravni posao nezakonit ili ako postoje razlozi za njegovo izuzeće.
To znači da ako stranka traži da overi kopiju neke isprave, javni beležnik, koji se naziva i notar, ne može da je odbije, jer je zazutet obavljanjem neke "isplativije" notarske usluge, navodi se pored ostalog u priručniku za rad javnih beležnika, koji je izdala nemačka organizacija GIZ u saradnji sa Ministarstvom pravde Srbije.
Stranku može da odbije samo kada nije nadležan - ako se kupac i prodavac obrate notaru u Novom Sadu za prodaju nepokretnosti u Subotici, jer je za taj posao nadležan samo notar iz Subotice.
Sledeći slučaj u kom može da odbije stranku jeste kada postoji razlog za njegovo izuzeće, jer javni beležnik ne može pružati usluge svom bračnom drugu, odnosno najbližim srodnicima, već će mora da ih uputi na drugog notara.
Takođe, beležnik će odbiti sa sačini ugovor koji je zabranjen, nezakonit.
Javni beležnici usluge obavljaju u svojim kancelarijama i u određenim slučajevima zbog potreba posla izlaze na teren, ali uz strogo poštovanje pravila službenog sedišta - teritorije opštine za koju su imenovani.
Oni stranke primaju u svojim kancelarijama u radno vreme od 9 do 17, s tim što kada su u pitanju lica sa invaliditetom, ili lica koja zbog starosti ili bolesti ne mogu da dođu u kancelariju, notar će isprave sačiniti u njihovom stanu ili bolnici.
Takođe, javni beležnik može osuđenicima na izdržavanju kazne, ispravu da sačini u zatvoru.
S druge strane postoje usluge za koje notar mora da izađe na teren. To su, na primer, overe zapisnika sa sednica privrednog društva, ako mu se poveri postupak za uređenje međa...
Međutim, propisano je da poslove koje obavlja izvan javnobeležničke kancelarije, notar može da preduzima samo u granicama svog službenog sedišta - a to je opština ili grad za koju je neko lice imenovano za javnog beležnika.
To znači da ako se neko lice leči u Zemunskoj bolnici i želi da sastavi testament, može da angažuje samo javne beležnike koji imaju službeno sedište u Zemunu.
Takođe javni beležnik sa Novog Beograda ili neke druge opštine ne može da na teritoriju opštine Zemun pruža javnobeležničke usluge, i obrnuto.
Inače građani imaju potpunu slobodu da odluče koji će im javni beležnik sastaviti ugovor ili testament ili overiti potpis ili uzeti stvar na čuvanje, uz izuzetak koji se tiče raspolaganja nepokretnostima.
Stranka može sastaviti ispravu kod javnog beležnika u čijem službenom sedištu nema prebivalište - student sa prebivalištem u Obrenovcu može da overi diplomu kod javnog beležnika u Surčinu, zaveštalac nepokretnosti sa Voždovca može da sastavi testamnet i kod javnog beležnika na Paliluli.
Nakit i druge dragocenosti mogu se predati na čuvanje bilo kojem javnom beležniku u Srbiji, ukazano je u GIZ-ovom priručniku.
Usluge koje građaninu ne može da pruži bilo koji javni beležnik tiču se ugovora o prometu nepokretnosti.
Za sastavljanje ugovora koji se tiču prodaje, razmene, poklona ili zakupa nepokretnosti, kao i u govora o hipoteci stranka se može obratiti samo javnom beležniku na čijem se službenom sedištu ta nekretnina nalazi.
To znači da ako stranka želi da sačini ugovor o prodaji stana na Zvezdari može samo da se obrati nekom od notara koji imaju službeno sedište na Zvezdari.
Javno beležništvo u Srbiji povono nakon više od 70 godina funkcioniše od 1. septembra. Za sada je imenovano 94 javna beležnika, a u narednom periodu kako je utvrđeno, njih će ukupno biti 371 u opštinama u celoj Srbiji.
Izvor: sajt b92.biz
Obradio: Jovan Šukara

Obračun Poreske
uprave sa sivom ekonomijom

(postavljeno 6. septembra 2014. godine)
Ove godine prihodi od poreza veći su nego prethodne, ali je ostao problem sa naplatom PDV-a. Kao deo mera borbe protiv sive ekonomije, Poreska uprava krenula je u veću kontrolu privrede.
Uz postojećih 600 poreskih inspektora na teren izlazi još 200, a pomoćnica direktora Poreske uprave Rada Kostić kaže da će poreski kontrolori pratiti izdavanje fiskalnih računa i da li su radnici prijavljeni.
"Takvim intenzitetom kakvim ja ne pamtim da smo do sada radili, uputili smo sve snage koje imamo, radimo maksimalno. Dnevno dobijamo izveštaje i rezultati su za početak fantastični", rekla je Kostićeva, gostujući u Dnevniku RTS-a.
Prema njenim rečima, kontrole se vrše po svim mestima u zemlji i to po anonimnim prijavama i po proceni Poreske uprave.
Od 12.500 kontrola fiskalnih kasa i kontrole da li su radnici prijavljeni, bilo je ukupno 22 odsto nepravilnosti, precizira Kostićeva i dodaje da su posledice zatvaranje radnje i prekršajna kazna.
"Zatvaranje radnje može biti od sedam do 60 dana. Kad se zatvori, to bi treblo da bude svima nauk - i kod koga su stigli kontrolori i kod koga nisu - da je verovatno bolje da svoje zaposlene prijave", ističe pomoćnica direktora Poreske uprave.
Podsetila je i da je zakon predvideo pogodnosti za poslodavce - pravo na povraćaj doprinosa od 60 odsto imaju oni koji zapošljavaju do devet radnika, od 10 do 99 radnika 60 odsto, a oni koji zapošljavaju 100 i više ranika mogu povratiti i 75 odsto uplaćenih doprinosa.
Odgovarajući na kritike ministra privrede da postoje čitavi gradovi gde se ne izdaju računi, Rada Kostić navodi da je u tim gradovima PDV naplaćen bruto, ali kada se izvrši povraćaj PDV-a ne ostane mnogo za budžet.
"Kada budu urađene analize za gradove kod kojih imamo taj problem, može se desiti da se u tim gradovima nalaze veliki izvoznici i da je negativan PDV (neto) zato što je veliki povraćaj", objašnjava Kostićeva.
Prema njenim rečima, Poreska uprava od prošle godine može da kontroliše i sivo ili crno tržište, koje je ranije bilo u nadležnosti Tržišne inspekcije.
Izvor: sajt rts.rs
Iz gostovanja Rade Kostić u Dnevniku RTS-a
Obradio: Jovan Šukara

Zakon o zaštiti
potrošača na delu

(postavljeno 6. septembra 2014. godine)
Da bi povećali promet i osujetili kupca da zameni robu, prodavci pribegavaju raznoraznim trikovima. Saznajte kako da ne budete obmanuti.
Mnogi trgovci, prilikom reklamacije i zamene robe traže potrošačima, iako imaju fiskalni račun, da pored toga popune i deo gde se zahteva jedinstveni matični broj. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub šabić kaže da potrošači ne daju svakom svoje lične podatke.
- Niko nema pravo da vam traži matični broj kada vraćate robu u radnju ili kada odnosite stvari na hemijsko čišćenje - kaže šabić.
Predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Goran Papović, takođe savetuje potrošače da nikako ne daju svoj matični broj. - Ne pristajte na to kad vam trgovac zatraži. Ne postoji ni Zakon, kao ni podzakonska uredba na koju trgovci mogu da se pozovu i da zatraže matični broj - objašnjava Papović.
Sniženja bez pravog sniženja
Još jedan od “trikova” gde potrošači moraju da otvore četvore oči su i “sniženja, bez pravog sniženja”.
- Kupci moraju biti oprezni kod akcija i sniženja i dobro pogledati prethodnu cenu. Još jedna od “varki” je i jedna cena na kasi, a sasvim druga, obično niža, na rafu. U tom slučaju kupac ima pravo da pozove šefa radnje, koji je dužan da naplati cenu koja je na rafu, jer je to istaknuta cena - objašnjava Papović i dodaje da prema Zakonu o zaštiti potrošača, ovakvo poslovanje dovođenjem potrošača u zabludu, se smatra obmanjujućim i zabranjeno je.
On kaže da se često dešava i da roba nema kompletnu deklaraciju.
- Nedavno smo imali slučaj, gde nam je potrošač poslao fotografiju proizvoda na čijoj deklaraciji piše da su pileće viršle, a na deklaraciji piše da proizvod sadrži 50 odsto svinjskog mesa - kaže Papović.
On kaže da trgovci često posežu i za drugim trikovima kako bi obmanuli potrošača da je reč o povoljnijoj kupovini, pa štampaju kataloge i postere s popustima ili objavljuju reklame sa posebnim pogodnostima kupovine „dok traju zalihe”, a dok potrošač dođe do prodavnica, zalihe obično istekle.
- Još jedan od trikova je i isticanje reklame da je sve sniženo za 50 odsto, a u prodavnici sa tim sniženjem je tek nekoliko artikala, a ostali su na redovnim cenama ili daleko manjim sniženjima - kaže Papović.
Za robu s greškom nema vraćanja
Predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Goran Papović kaže da trgovac ima pravo da ne zameni robu sa greškom. - Ukoliko je na robi istaknuto da je to roba s greškom i trgovac je o tome obavestio prodavca, onda potrošač nema pravo da zameni tu robu - kaže Papović.
Komentar čitaoca (potpisan sa Breaker)
Prema Pravilniku o sadržini i načinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa, načinu otklanjanja greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase i o sadržini i vođenju knjige dnevnih izveštaja (vidi sajt poreske uprave), kupac koji traži povraćaj sredstava mora da popuni nalog za ispravku (NI obrazac) u kome mora da ostavi JMBG i broj lične karte. Zakonodavac treba da se opredeli po ovom pitanju jer različita zakonska i podzakonska akta su kontradiktorni. Ljudi koji daju suprotne informacije su poprilično neupućeni u svoj posao (poverenici, novinari i slično) i trebalo bi preispitati njihove pozicije, posebo one javne. Ne branim trgovce, ali je pitanje da li mislite da prodavac koji radi za 25 ili 30 hiljada dinara za nečiji interes prikuplja lične podatke kupaca?
Izvor: sajt Blic Online
Obradio: Jovan Šukara

Obračun
minulog rada po novom

(postavljeno 5. septembra 2014. godine)
Mnogi zaposleni koji 1. u mesecu primaju platu bili su pre dva dana neprijatno iznenađeni kada su shvatila da im je uplaćeno manje para nego inače. A da pri tom nisu koristili ni godišnji odmor, ni bolovanje. Kad su se raspitali kod svojih poslodavaca o čemu se radi, rečeno im je da je za manju platu „krivac” novi zakon o radu koji je stupio na snagu 29. jula, a koji propisuje obračun minulog rada samo kod aktuelnog poslodavca, a ne na ukupan staž koji je zaposleni stekao kroz karijeru u više firmi, piše Politika.
čitalac S. K. bio je ogorčen što ga je zakonodavac, kako je rekao, „retroaktivno kaznio zbog toga što je pre firme u kojoj je sada, 25 godina radio u nekoliko preduzeća”. Smatra da je nedopustivo da mu se uzme 10.000 dinara. Zašto, pita, zakonodavac nije poštedeo iskusne radnike i primenio zakon samo na one koji će se tek zaposliti od trenutka stupanja zakona na snagu? Zar nije dovoljno što će svi oni koji su pri kraju radnog veka i ne dočekaju 65 godinu na poslu biti kažnjeni penalima za prevremeno starosno penzionisanje, nego ukidaju i minuli rad?
U Ministarstvu rada, Politici su juče objasnili, da je novi Zakon o radu stupio na snagu 29. jula i da je njime promenjen način obračuna minulog rada, te da se sada plaćaju samo godine koje je radnik proveo kod poslednjeg poslodavaca, a ne za sve godine radnog staža.
Minuli rad se od tog časa računa samo za vreme koje se provede u radnom odnosu kod sadašnjeg poslodavca (uključujući poslodavca prethodnika, kao i povezana lica). Više ne važi ranije zakonsko rešenje prema kome se minuli rad računao za sve vreme koje je zaposleni proveo u radnom odnosu bez obzira na poslodavca.
Ovom odredbom, objašnjavaju u resornom ministarstvu, ne dira se u prava zaposlenih koja su u većem obimu utvrđena kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu. Zakon se primenjuje danom stupanju na snagu, dakle, nema retroaktivne primene. Važi za sve koji trenutno rade i uopšte nije bitno koliko su dugo bilo gde radili. Važan je samo staž kod poslednjeg poslodavca.
Zakon je predvideo da svaka godina obračunatog minulog rada ne može biti manja od 0,4 odsto po godini radnog staža kod poslednjeg poslodavca, ali može biti veća ukoliko je to utvrđeno ugovorom o radu. Zakonodavac je obavezao poslodavce da bez obzira na to da li su uskladili opšte akte, radnici potpisali nove ugovore o radu, da se ovaj zakon bezuslovno primenjuje od 29. jula 2014. godine.
Zaposlenom koji je novim zakonom ostao bez (pre)minulog rada jasno je da je krajnje instanca zakonodavca bila da se smanje plate upravo tako što će im se obrisati godine staža koje su proveli kod nekog drugog poslodavca.
Oštećeni, međutim, smatraju da je prazna priča da je ideja zakonodavca bila da brisanjem godina minulog rada preuzmu vredne radnike „očišćene” od tereta minulog rada i za toliko rasterete svoj budžet, te željno iščekuju da vide koji će to poslodavci pojuriti na biro rada da bi zaposlili one s po 30 i vi še godina radnog staža samo zato što im sada dođu kao jeftinija radna snaga bez minulog rada. Gotovo kao pripravnici.
Upitan, da li su ovim zakonom poslodavci direktno bili pozvani da smanje plate svojim zaposlenima bilo u javnom, bilo u privatnom sektoru, predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković, kaže, da to nije bila ideja. Cilj ovog zakona bio je, pre svega, da se domaći Zakon o radu uskladi sa zakonodavstvom EU, na koje nas oni stalno pritiskuju. "Zaposleni koji je ostao bez godina minulog rada, nije automatski morao da primi i manju platu, već je uz odluku poslodavca tu razliku mogao da dobije uz platu kao svojevrsnu nagradu, tako što će ga šef, recimo, nagraditi za odlične rezultate rada", kaže Atanacković. Isto tako, kaže on, nije u redu da oni koji imaju po 30 godina minulog rada, ali su se slabo zalagali na poslu, imaju veću platu za minuli rad, samo zato što duže rade, od nekog ko radi dve ili tri godine, ali je izvanredan radnik. "Dakle, na poslodavcu je da vidi kome će praktično nastaviti da obračunava platu kao i do sada, samo bez minulog rada, tako što će mu za toliko povećati zaradu, jer je taj neko to zaslužio", ističe on.
Izvor: sajt b92.biz, Politika
Obradio: Jovan Šukara

Tašna-mašna firme
utaje 5 miliona evra

(postavljeno 4. septembra 2014. godine)
Fantomske firme u Srbiji godišnje zakinu državi oko pet miliona evra poreza, pokazali su poslednji javni podaci nadležnih institucija.
Fantomske firme ili takozvane "perače novca" treba tražiti mahom među onima koje koje imaju jednog ili nijednog zaposlenog, kaže konsultant Dragoljub Rajić. "Svaka peta registrovana firma u Srbiji ima jednog ili uopšte nema zaposlene, ali to ne znači da su sve te firme "fantomske". Postoji veliki broj firmi koje zaista imaju nula zaposlenih i ne bave se nečasnim radnjama", rekao je on Tanjugu.
U poslednjih pet godina, primetno je nekoliko tipova takvih firmi, prema njegovim rečima.
1) Najpre, to su one koje osnivaju vlasnici neke druge već postojeće firme, koja nagomilava dugove. Vlasnik zato otvara rezervnu firmu, da bi u slučaju stečaja mogao preko nje da nastavi da radi. "To je posledica opšte krize potraživanja, jer se godišnje sedam do 10 odsto dugovanja uopšte ne naplati", kaže Rajić.
2) Drugi slučaj je kada treba kroz proces javnih nabavki izvući neki novac iz javnih preduzeća, gde se pojavljuju firme sa izmišljenom biografijom koje uzimaju te poslove, kaže on. "Tako se dogodi da neko u kratkom roku uzme niz usluga, ili naruči robu od drugih firmi, a onda deo plati, a ostalo ne plati i nestane. Stotine hiljada, pa i milioni evra zakinuti su zbog postojanja ovakvih firmi", rekao je Rajić.
Takve firme kod nas uveliko rade, kaže Rajić, jer je to jedno od obeležja sistema u kojem vlada velika pravna nesigurnost, rokovi plaćanja se ne poštuju, privredni sporovi traju godinama, a nikako ni da se završi reforma pravosudnog sistema. "U takvim uslovima veoma je lako da se pojavite i osnujete firmu, da uzmete robu i usluge, napravite lažne reference i veb sajt, a onda uzmete nečiji novac kroz robu ili usluge koje ne platite", kaže Rajić.
Ekonomski analitičar Vladimir Krulj smatra da postojanje velikog broja fantomskih firmi govori u prilog tezi da u zakonodavstvu postoje zakonske "rupe", koje pojedinci ili organizovane kriminalne grupe koriste za utaju poreza, "pranje para", i druge nedozvoljene poslove.
Fantomske firme se uglavnom osnivaju za realizaciju finansijskih malverzacija, bilo da je u pitanju "pranje novca", izbegavanje plaćanja poreza, "izvlačenje novca" i slično, kaže Krulj, a često se koriste i za finansijske prevare, "piramidalne šeme" i slične oblike finansijskog kriminala. Krulj, koji je viši savetnik u briselskoj konsultantskoj kuci "Kreab and Gavin Anderson", rekao je Tanjugu da se takve firme često otvaraju u "poreskim rajevima", jer je na tim teritorijama i njihovo osnivanje jednostavnije, a kontrola poslovanja teža. "Na sličan način se takve firme koriste i u Srbiji i služe uglavnom za izbegavanje plaćanja poreza, 'pranje para', za fiktivne i nezakonite poslove. One mahom imaju fiktivne vlasnike, kako državni organi ne bi mogli da dođu do pravih vlasnika koji ostvaruju nezakonitu dobit, nemaju zaposlenih, menjaju adresu, a sve u cilju da izbegnu kontrolu državnih organa", objasnio je sagovornik Tanjuga.
Krulj je naglasio da bi kod nas valjalo jačati institucije koje se bore protiv ovakvog oblika kriminala, poput poreskih organa, Uprave za sprečavanje pranja novca ali i finansijske policije. Isto tako, dodaje, trebalo bi primenjivati zakonska rešenja koja postoje na primer u zemljama EU.
Upitan kako se taj problem rešava u razvijenim zapadnim zemljama, Krulj je rekao da tamo poreski, inspekcijski i istražni organi imaju na raspolaganju značajne resurse, dobro su organizovani, obučeni za borbu protiv različitih oblika finansijskog kriminala, od utaje poreza, do "pranja para".
"U razvijenim zemljama se, recimo, ogromne količine novca od kriminalnih aktivnosti, poput šverca oružja i narkotika 'operu' kroz finansijske i parafinansijske kanale. I kod njih postoji s talna borba između države i finansijskih kriminalaca", kaže Krulj, ali podseća i da je u SAD, svojevremeno, čuveni Al Kapone otišao u zatvor, ne zbog svojih zločina, već zbog utaje poreza.
Srbija je još daleko od toga, bar sudeći po tome da se na nedavno objavljenom spisku državnih firmi za prodaju koji je objavila Agencija za privatizaciju, našlo i 58 fantomskih, koje Agencija nije mogla da locira.
V.d. direktorka Agencije Marijana Radovanović, rekla je Tanjugu da, kad je reč o 58 preduzeća koja nisu pronađena, Zakon o privatizaciji predviđa da javni poziv treba da bude objavljen za sva preduzeća koja imaju inicijativu, gde spadaju i te firme.
"Te firme će biti predložene za pokretanje stečajnog postupka. To je novo rešenje koje nudi zakon, da može Agencija da pokrene stečajni postupak. To ranije nije bilo moguće, zato su te firme i ostale u tom obliku", rekla je Radovanović.
Izvor: sajt b92.biz, Tanjug
Obradio: Jovan Šukara

Rad od kuće
sve traženiji

(postavljeno 4. septembra 2014. godine)
Izmenama Zakona o radu data je mogućnost da radnici u dogovoru s poslodavcima mogu da rade od kuće ili na daljinu, čak i na samo nekoliko sati. Rad od kuće sve je češći, jer od njega korist imaju i poslodavci i zaposleni.
Zakon u tom slučaju garantuje da ti zaposleni imaju ista radna prava i pravo na penziju, kao i zaposleni koji rade s punim radnim vremenom.
Rad od kuće je kada poslodavac ulaže u sredstva za rad i opremu u stanu zaposlenog, a posao nevezan za prebivalište zaposlenog ili firmu je rad na daljinu. Tako rade najčešće firme za informacione tehnologije, finansije, konsalting, dizajn, arhitekturu. U međunarodnoj IT kompaniji, koja posluje u više od 40 zemalja, preporučeno je da zaposleni bar jedan dan u nedelji rade kod kuće.
"Po nekim istraživanjima produktivnost rada se povećava uvođenjem rada na daljinu, negde oko 30 odsto inicijalno, ali je vrlo bitno održati tu kontrolu i merljivost rezultata rada da bi se produktivnost i održala", rekao je za RTS Dušan Stokić, direktor "Atos IT solušns" za Jugoistočnu Evropu.
Radnici od kuće i na daljinu imaju pravo na obračun prekovremenog rada, naknadu za noćni rad i korišćenje godišnjeg odmora i odsustva. Lakše im je da rade kod kuće, mogu da usklade porodične i privatne obaveze, a manji su i troškovi poslodavca koji ne plaća topli obrok i prevoz.
"Poslodavac više ne mora da ima ne znam kakav poslovni prostor, kada mnogi poslovi mogu da se rade od kuće, što je ujedno olakšavajuća okolnost za zaposlenog, jer ne mora da gubi vreme u transportu, odlasku, dolasku s posla", kaže Nebojša Miletić iz Unije poslodavaca.
Javna korist fleksibilnog rada jeste ta što se tako mogu zaposliti ljudi u neurbanim sredinama, osobe sa invaliditetom i samohrani roditelji, a mana je što tako zaposleni mogu da se otuđe od društva.Oni koji rade nepuno radno vreme imaju pravo na penziju kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.
"To znači da se za godinu dana sa nepunim radnim vremenom, u staž osiguranja za ostvarivanje prava na penziju računa godinu dana osiguranja. S tim što moramo imati u vidu da je osnovica za doprinose ovde značajno smanjena", kaže Snežana Bošković iz Ministarstva rada.
Ukoliko njihova prava budu ugrožena, kazne za pravno lice iznose od 800.000 do dva miliona dinara, a za preduzetnike od 300.000 do 500.000 dinara.
Slično kao i u saobraćaju, uvedena je mogućnost poslodavcu koji prekrši zakon da na licu mesta plati 50 odsto iznosa kazne, takozvani prekršajni nalog. Ako ne pristane na to, ide na prekršajni sud i plaća punu kaznu i troškove suđenja.

Izvor: sajt mondo.rs
Obradio: Jovan Šukara

 

Objavljen je "Službeni list
Grada Novog Sada", broj 47/2014

(postavljeno 3. septembra 2014. godine)
U "Službenom listu Grada Novog Sada", broj 47 od 26. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• Rešenje o usklađivanju dinarskih iznosa lokalne komunalne takse za držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina
• Rešenje o utvrđivanju iznosa stipendije po studentu za školsku 2014/2015. godinu

Obradio: Jovan Šukara

 

Naš sajt
bogatiji za blog

(postavljeno 3. septembra 2014. godine)
Radi lakšeg tehničkog rukovanja objedinili smo aktivnosti Udruženja računovođa i poreskih savetnika "URIPS" Novi Sad i Računovodstvene agencije "Aktiva sistem" na ovom blogu gde ćemo ubuduće moći zajednički komentarisati razne teme iz struke.
Naime, do sada smo na našem sajtu objavljivali razne aktuelnosti ali naši posetioci nisu imali mogućnost interakcije sa nama. Sada, posredstvom ovog bloga postoji takva mogućnost.
Uvereni smo da ćemo našu saradnju unaprediti na opšte zadovoljstvo.

Obradio: Jovan Šukara 

 

Ministarstvo pravde
objavilo spisak javnobeležničkih
kancelarija i Tarifnik

(postavljeno 3. septembra 2014. godine)
Ministarstvo pravde želi još jednom da informiše građane Srbije i ukaže da na internet prezentaciji Ministarstva pravde, svi zainteresovani mogu pronaći spisak javnobeležničkih kancelarija u Srbiji, kao i javnobeležničku tarifu.
Informacije o kancelarijama javnih beležnika mogu se pronaći i na sajtu Komore javnih beležnika.
Takođe, na osnovu pribavljenog mišljenja Javnobeležničke komore, ministar pravde utrvdio je i javnobeležničku tarifu, kojom se određuje nagrada za rad javnog beležnika i naknada troškova nastalih u vezi sa obavljenim poslom javnog beležnika, način utvrđivanja vrednosti obavljenog posla i način obračunavanja iznosa nagrade i naknade troškova.
Javni beležnici počeće sa svojim radom 1. septembra ove godine, i doprineće povećanjanju pravne siurnosti građana, kao i rasterećenju sudova. Od 1. septembra sa beležnici će raditi na području 32 osnovna suda u Srbiji, dok u onim mestima gde i da dalje ne postoje popunjena javnobeležnička mesta, taj postao će nastaviti da obavljaju sudovi do izbora javnog beležnika.

Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Ministarstva pravde
Obradio: Jovan Šukara 

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 93/2014

(postavljeno 1. septembra 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 93 od 1. septembra 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ZAKON o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa
• ZAKON o prometu nepokretnosti
• ZAKON o dopunama Zakona o sudskim taksama
• ZAKON o izmeni Zakona o zdravstvenoj zaštiti

Obradio: Jovan Šukara 

 


        s t r a n a        
  sledeća      14     13     12     11     10     9     8     7     6     5     4     prethodna  







Novac Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.

Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti.     Hannibal