Meni
Meni
  • Srpski
  • России
  • Deutsch
  • English

Poresko savetovanje
Knjigovodstvena agencija
Osnivanje preduzeća i radnji


Knjigovođe,
neplaćeni detektivi države

(postavljeno 11. jula 2014. godine)
Represivna uloga Zakona o sprečavanju pranja novca
Teret državne borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, prema rigidnoj primeni istoimenog zakona, pao je na pleća knjigovodstvenih agencija. Krovni zakon, hitno i bez javne rasprave usvojen 2009, počeo je da se primenjuje 2012, a u prvoj polovini ove godine pokazao je svoju represivnu snagu. Glavni obveznici ovog zakona su banke, knjigovodstvene agencije i delimično advokati, koji su kroz esnafsko jedinstvo uspeli da izuzmu odgovornost po najstrožim odredbama.
Dosad su, milionskim iznosima, kažnjavani isključivo vlasnici računovodstvenih agencija, najčešće zbog nedostatka detalja u izveštajima. Paradoksalno, zakon se ne odnosi na knjigovođe u firmama, pa tako ni na zaposlene kod, recimo, Darka šarića, koji je u javnosti označen kao personifikacija pranja novca stečenog kriminalom.
Formalno, centralni organ u borbi protiv pranja novca je Uprava za sprečavanje pranja novca (USPN), koja deluje u okviru Ministarstva finansija. Međutim, ta finansijsko-obaveštajna služba Srbije pretežno služi kao bič za računovođe, pošto prema sopstvenom tumačenju Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma ne može samostalno da uoči sumnjivu transakciju i otvori predmet protiv istinskih perača novca. Tako barem tvrde ovlašteni u USPN u pisanom odgovoru dostavljenom Danasu. Istovremeno, na internet prezentaciji te službe tvrdi se suprotno - da „Uprava može, bez prethodne prijave sumnjive transakcije, sama uočiti da postoji sumnja da neko lice ili organizovana grupa pere novac ili da postoji osnovana sumnja na finansiranje terorizma, pa onda zatražiti podatke od obveznika i drugih državnih organa.“
Jovan Beara, predsednik Poslovnog udruženja vlasnika računovodstvenih agencija, kaže za Danas da je prema važećem Zakonu o sprečavanju pranja novca, na knjigovođe palo mnogo obaveza koje ne mogu da ispune, čak ni angažujući sve resurse i privatne veze. Kako se taj zakon primenjuje od ove godine, knjigovođe nisu u prekršaju ni u privrednom prestupu samo kada vode mali frizerski salon ili trafiku.
- Računovodstvene agencije su u obavezi da vode dosije svakog klijenta sa obaveznim podacima do kojih mogu da dođu jedino obaveštajne službe. Recimo, knjigovođa je dužan da utvrdi pravi identitet vlasnika, a to ne radi ni Agencija za privredne registre. Moramo da radimo i detektivske poslove, da pratimo klijente i da, u okviru dosijea, odgovaramo na pitanja: da li je klijent terorista; da li je u srodstvu sa stranim ili domaćim visokim funkcionerima. Svaka od 4.000 računovodstvenih agencija je konstantno u prekršaju, a već nekoliko ih je kažnjeno visokim novčanim iznosima, na primer, zato što na poleđini dokumenta nije upisano kada je izvršena kontrola računa klijenta, iako to piše u ugovoru - objašnjava Beara i dodaje da će to udruženje tražiti status kakav imaju advokati, koji su odgovorni ako se utvrdi da su učestvovali u pranju novca.
Da su vlasnici agencija po pravilu u prekršaju, potvrđuju i u USPN. U toj službi u odgovorima Danasu kažu da „neposredna kontrola računovođa obično završava pokretanjem postupka za privredni prestup ili prekršaj“.
U njihovom dopisu nije dat traženi podatak o eventualnim prijavama protiv banaka, a objasnili su i da je nadzor poslovanja advokata u nadležnosti Advokatske komore.
Statistika
Za krivično delo pranja novca, prema Krivičnom zakoniku, od 2002. godine doneto je 26 presuda, od kojih je 14 pravosnažnih. Ove godine je prvi put doneta osuđujuća presuda protiv firme zbog tog krivičnog dela. Prošle godine je otvoreno 608 analitičkih predmeta, na osnovu izveštaja knjigovođa, banaka, advokata ili drugih obveznika, kao i kroz inicijativu drugih državnih organa ili stranih obaveštajnih službi.
Integralni tekst
preuzet sa sajta danas.rs
Autor: Aleksandar Ivanišević
Ova vest postavljena je istovremeno i na našem blogu
gde direktno možete postavljati pitanja, davati predloge
te objavljivati mišljenja i komentare na ovu temu.
 
 


Nove preporuke za
prijavljivanje sumnjivih transakcija

(postavljeno 9. jula 2014. godine)
Uprava za sprečavanje pranja novca je izradila i donela nove preporuke za prijavljivanje sumnjivih transakcija, poznavanja i praćenja stranke i zabrane dojavljivanja. Pored predstavnika Uprave, projektnu grupu koja je imala za cilj da sačini nacrt preporuka za prepoznavanje sumnjivih transakcija i indikatora za prepoznavanje transakcija i lica činili su i predstavnicu Narodne banke Srbije i bankarskog sektora.
Integralni tekst
preuzet sa sajta apml.gov.rs
 


Postavili smo novi
besplatan obrazac PP PDV
u Excelu, za članove URIPS-a 

(postavljeno 30. juna, poslednji put modifikovano 7. jula 2014. godine)
U skladu sa novodonetim Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV kreirali smo novi obrazac PP PDV u Excelu koji je otvoren za popunjavanje i štampanje. Obrazac je besplatan za sve članove URIPS-a. Istovremeno smo obrazac postavili i u .pdf formatu.
Na stranici Obrasci besplatno možete pronaći link ka obrascu
.
Obrada: Jovan Šukara
Ova vest postavljena je istovremeno i na našem blogu
gde direktno možete postavljati pitanja, davati predloge
te objavljivati mišljenja i komentare na ovu temu.

 

Usvojene izmene
Zakona o poreskom
postupku i administraciji

(postavljeno 7. jula 2014. godine)
Poslanici republičkog parlamenta usvojili su 3. jula izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje predviđaju veće kazne za neplaćanje poreza, ali i efikasniji rad Poreske uprave.
Izmenama zakona predviđene su kazne za poreske prekršaje od 100.000 do dva miliona dinara. Među kaznenim odredbama je i i ta da je poreskom obvezniku, pravnom licu, koji ne prijavi, ne objavi ili ne istakne maloprodajne cene u skladu sa poreskim zakonom, odnosno prodaje proizvode po cenama suprotno poreskom zakonu zaprećeno novčanom kaznom od 100.000 do dva miliona dinara. Istom kaznom u rasponu od 100.000 do dva miliona dinara biće kažnjena i firma poreski obveznik koja iskaže porez u računu suprotno poreskom zakonu.
Najveća kazna je predviđena za potpuno oglušivanje o poreske propise, odnosno za sl učaj u kome poreski obveznik nije ni prijavio, ni obračunao, ni platio porez.
U ovom slučaju visina prekršajne kazne je određena u rasponu od 30 do 100 posto dugovanog poreza, uz propisani minimum od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika. Kao bitan efekat zakona navedeno je smanjenje administrativnih troškova zbog prelaska na elektronsko plaćanje poreza, kao i vremena koje je poterebno za to.
Ministar finansija Lazar Krstić je rekao da redefinisanje kaznene politike podrazumeva stvaranje pravila koja će obeshrabriti preduzeća da održavaju poslovnu likvidnost tako što ne plaćaju poreze.
Poreskim obveznicima je poručio da će ovaj akt omogućiti kontrolu i po dva puta mesečno, jer će uvođenje elektronskog poslovanja u veliki deo Poreske uprave osloboditi još oko 400 do 500 ljudi koji će moći da se bave inspektorskim poslovima.
Krstić je istakao da su kazne najvise povećanje za najteže slučajeve kršenja poreskih pravila i da je cilj da se spreči rad u sivoj zoni.
Prečišćeni tekst Zakona, u kojem su aktuelne izmene i dopune obeležene crvenom bojom, pronađite ovde
Integralni tekst
preuzet sa sajta tanjug.rs
Link ka zakonu
preuzet sa sajta infobilans.rs
 

Usvojene
izmene ZPPPA
(postavljeno 4. jula 2014. godine)
Narodna skupština Republike Srbije, na sednici održanoj 3. jula 2014. godine, usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je istog dana i objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 68/14. Zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja tj. 4. jula 2014. godine.
Navedene izmene su 11 po redu od početka primene ZPPPA, 1. januar 2003. godine, a čak pete u poslednjih 30 meseci. Izmene i dopune su i ovog puta brojne, jer Zakon o izmenama i dopunama ZPPPA ima čak 86 članova, a u nastavku ukratko navodimo samo najvažnije.
Propisana je nova dinamika podnošenja poreskih prijava isključivo elektronskim putem (za sve poreske obveznike, uključujući i fizička lica), i to:
• od 1. oktobra 2014. godine, za porez na dobit pravnih lica;
• od 1. januara 2015. godine, za akcize i za porez na prihod od samostalnih delatnosti za preduzetnike koji vode poslovne knjige;
• od 1. aprila 2015. godine, za godišnji porez na dohodak građana;
• od 1. oktobra 2015. godine, za sve ostale poreske oblike.
Podsećamo na to da se pojedinačna poreska prijava za porez i doprinose po odbitku podnosi elektronskim putem od 1. marta 2014. godine, a poreska prijava za PDV od 1. jula 2014. godine i to na novom obrascu PPP DV.
Preciziraju se ovlašćenja Poreske uprave, kao i izdavanje prekršajnog naloga, što predstavlja usaglašavanje sa novim Zakonom o prekršajima koji je u primeni od 1. marta 2014. godine. Naime, Poreska uprava više ne vodi prekršajni postupak, već nadležnom prekršajnom sudu podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka za poreske i neke druge prekršaje (iz oblasti fiskalnih kasa, menjačkog poslovanja i igara na sreću). Međutim, Poreska uprava ima pravo da izda prekršajni nalog (kojim se nalaže počiniocu prekršaja da plati propisanu novčanu kaznu), ali samo kada je za prekršaj od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu (što su retki slučajevi). U ostalim slučajevima, nadležni sud sprovodi prekršajni postupak u skladu sa zakonom.
Proširen je broj slučajeva u kojima se ne može dodeliti PIB. Osim pravnom licu čiji osnivač - pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice ima dospele a neizmerene obaveze po osnovu javnih prihoda nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti, što je već bilo propisano, PIB se ne može dodeliti ni:
• pravnom licu čiji osnivač - pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice ima dospele a neizmerene obaveze po osnovu javnih prihoda nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti pravnom licu čiji je osnivač fizičko lice koje je istovremeno osnivač i drugog privrednog subjekta koji ima neizmirenih obaveza po osnovu javnih prihoda u vezi sa obavljanjem delatnosti;
• pravnom licu nastalom statusnom promenom izdvajanja uz osnivanje, odnosno mešovitog izdvajanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, ako pravno lice koje je predmet podele ima neizmerene obaveze po osnovu javnih prihoda;
• preduzetniku koji ima dospele a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti.
Propisane su nove obaveze banaka u pogledu dostavljanja podataka Poreskoj upravi. Naime, prema novom članu 30b, banka je dužna da PU dostavi u elektronskom obliku podatke o:
• izvršenim platnim nalozima za isplatu, odnosno nalozima za prenos po isplatiocima prihoda i šiframa plaćanja do 5-og u mesecu za prethodni mesec;
• uplaćenim novčanim sredstvima na devizne račune fizičkih lica, u roku od 30 dana od dana uplate;
• uplatama na račun preduzetnika u kalendarskom mesecu, u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca.
Propisana su jasna pravila kod plaćanja poreza putem preknjižavanja. Ako poreski obveznik podnese zahtev za plaćanje poreza putem preknjižavanja, danom plaćanja poreza smatra se:
• dan na koji je dospeo porez koji se plaća putem preknjižavanja, ako na taj dan postoji više plaćeni porez po drugom osnovu, ili
• dan na koji je porez po drugom osnovu plaćen u iznosu većem od dugovanog, ako je porez koji se plaća putem preknjižavanja ranije dospeo.
Propisan je drugačiji raspored uplaćenog iznosa poreza, koji se vrši po sledećem redosledu:
• troškovi naplate;
• kamata;
• iznos glavne poreske obaveze.
Kod odlaganja plaćanja poreskog duga tj. dugovanog poreza, termin koji je sada propisan, udvostručeni su iznosi duga za koje se ne zahteva ispunjenje uslova iz Uredbe o odlaganju plaćanja poreskog duga, kao ni davanje sredstava obezbeđenja naplate, i to:
• za pravno lice - do 1.000.000 dinara, bilo 500.000;
• za preduzetnika - do 200.000 dinara, bilo 100.000;
• za fizičko lice - do 100.000 dinara, bilo 50.000.
Uveden je novi pravni institut – zastoj zastarelosti. Naime, prema novom članu 114z ZPPPA, zastarelost prava Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja ne teče:
• za vreme od pokretanja upravnog spora do pravosnažnosti sudske odluke;
• za vreme kada je drugim zakonom propisano da se poreski postupak ne može otpočeti, odnosno da se započeti poreski postupak prekida.
Vreme trajanja zastoja zastarelosti ne računa se u rok za zastarelost.
U Poresku upravu se uvodi posao poreskog kontrolora, koji će obavljati pojedine radnje u okviru određenih propisanih postupaka terenske kontrole. U vezi sa tim je i član 124. stav 2. ZPPPA, kojim je propisano da poreski inspektor otpočinje kontrolu bez dostavljanja naloga za terensku kontrolu poreskom obvezniku:
• u slučaju kada se terenska kontrola sprovodi na osnovu vanrednog plana kontrole koji donosi ministar finansija, kao i
• kontrole menjačkog poslovanja,
• kontrole priređivanja igara na sreću i
• kontrole evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa.
Produžen je rok za podnošenje primedbi na zapisnik. U slučaju kancelarijske kontrole, rok je produžen sa tri na pet dana, a kod terenske kontrole sa pet na osam dana od dana prijema zapisnika.
Značajniji deo izmena i dopuna ZPPPA odnosi se na poreske prekršaje, i to:
• prekršajni postupak je u isključivoj nadležnosti Prekršajnog suda;
• Poreska uprava ima ovlašćenje za izdavanje prekršajnih naloga;
• poreski prekršaji pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica su isključivo propisani u ZPPPA;
• poreski prekršaji su podeljeni na opšte i posebne.
Opšti poreski prekršaji pravnih lica i preduzetnika su prekršaji odredbi propisanih poreskim zakonima. Posebni poreski prekršaji su prekršaji odredbi propisanih isključivo u ZPPPA.
Danom stupanja na snagu izmena i dopuna ZPPPA, 4. jul 2014. godine, prestaju da važe određene kaznene odredbe ovih poreskih zakona:
• Zakon o PDV-u – čl. 60 i 60a,
• Zakon o akcizama – čl. 41, 41a, 42, 43, 44 i 45,
• Zakon o porezima na imovinu – član 44, 
• Zakon o porezu na dobit pravnih lica – čl. 112 i 113, 
• Zakon o porezu na dohodak građana – čl. 166,167 i 168, 
• Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje – čl. 72, 72a, 72b, 73, 74 i 74a, 
• Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara – član 28 i 
• Zakon o porezu na premije neživotnih osiguranja – član 12.
Kao što je u uvodnom delu navedeno, ukratko su prikazane samo najvažnije izmene i dopuna ZPPPA, kojih svakako ima više.
Izvor: sajt pktatic.rs
 

Samo potpuno
redovno plaćanja poreskog
duga omogućava otpis obaveza
(postavljeno 4. jula 2014. godine)
Tokom prošle godine veliki broj poreskih dužnika iskoristio je pravo otpisa kamata na dug, prihvatanjem obaveze izmirenja duga u ratama i nastavljanjem plaćanja tekućih obaveza. U praksi su se već pojavili prvi problemi. Poreski obveznik koji tokom perioda mirovanja prestane da izmiruje svoje tekuće obaveze gubi sva prava propisana Zakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga i naknadnim plaćanjem glavnog poreskog duga i tekućih obaveza, poreski obveznik ne može ponovo steći ta prava.
Ovo znači da svi oni koji su želeli otpis kamata, a u većini slučajeva kamate su više nego glavni dug, morali su i moraju da se striktno pridržavaju potpisane obaveze. Svaki prekid uplate duga na rate i tekućeg duga nosi prekid prava da se otpišu kamate čak i u slučaju da naknadnim plaćanjem glavnog poreskog duga i tekućih obaveza izmiri dugovanja.
Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-57/2013-04 od 6.3.2014. godine:
"Poreski obveznik koji je stekao pravo na mirovanje glavnog poreskog duga, a koji tokom perioda mirovanja izmiri glavni poreski dug stiče pravo na otpis celokupne kamate i glavnog duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, pod uslovom da je u periodu mirovanja redovno plaćao tekuće obaveze.
Poreski obveznik koji tokom perioda mirovanja prestane da izmiruje svoje tekuće obaveze gubi prava propisana Zakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012 - dalje: ZUOK). Naknadnim plaćanjem glavnog poreskog duga i tekućih obaveza, poreski obveznik ne može ponovo steći ta prava.
Odredbama člana 2. tačka 4) ZUOK propisano je da se pod glavnim poreskim dugom podrazumeva dug po osnovu poreskih obaveza dospelih za plaćanje zaključno sa 31. oktobrom 2012. godine, osim po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, a koji je evidentiran u poreskom računovodstvu Poreske uprave, odnosno kod nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, na dan 31. oktobra 2012. godine.
Tekuće obaveze definisane su kao obaveze po osnovu svih javnih prihoda koje periodično dospevaju za plaćanje u smislu poreskih propisa, odnosno drugih akata, počev od 1. januara 2013. godine (član 2. stav 1. tačka 7) ZUOK).
Odredbama člana 5. ZUOK propisano je da poreski obveznik stiče pravo na mirovanje glavnog poreskog duga ako obaveze dospele za plaćanje, počev od 1. novembra 2012. godine do 31. decembra 2012. godine, plati najkasnije do 31. januara 2013. godine. Poreski obveznik kojem je utvrđeno pravo na mirovanje poreskog duga, dužan je da od 1. januara 2013. godine redovno plaća tekuće obaveze.
Odredbama člana 6. ZUOK propisano je da poreski obveznik stiče pravo na otpis celokupne kamate i glavnog duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, ukoliko u periodu mirovanja duga izmiri glavni poreski dug. Nadležni organ, nakon uplate glavnog poreskog duga, po službenoj dužnosti, vrši otpis kamate i celokupnog duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.
Odredbama člana 64. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013 i 108/2013 - dalje: ZPPPA) propisano je da se redovna naplata poreza vrši o dospelosti poreske obaveze.
Odredbama člana 67. stav 1. ZPPPA propisano je da se naplata poreza vrši, po pravilu, plaćanjem novčanog iznosa o dospelosti poreza na propisane uplatne račune javnih prihoda u rokovima propisanim zakonom."
Izvor: sajt rpk-subotica.rs
 

PURS objavila korisničko uputstvo
za povraćaj dela plaćenih poreza
i doprinosa za novozaposlena lica
(postavljeno 4. jula 2014. godine)
Poreska uprava je objavila Korisničko uputstvo o načinu ostvarivanja prava na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa po odbitku za novozaposlena lica.
Uputstvo je namenjeno poreskim obveznicima – poslodavcima kao objašnjenje postupka ostvarivanja prava na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa za novozaposlena lica.
Uputstvo opisuje način podnošenja poreske prijave PPP PD za koju se može podneti zahtev za povraćaj, sadržaj zahteva za povraćaj koji se podnosi pojedinačno za svaku podnetu prijavu i spisak dokaza koje poslodavac treba da podnese uz zahtev za povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa po odbitku.  
Obrada: Jovan Šukara
 

Predožene
izmene ZPPPA
(postavljeno 1. jula 2014. godine)
Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 26. juna 2014. godine, usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i uputila ga Narodnoj skupštini na usvajanje po hitnom postupku. Prema obrazloženju predlagača zakona, izmene i dopune ZPPPA predložene su sa ciljem da se ujednači, objedini i pooštri prekršajna politika u domenu poreskih propisa i stvore uslovi za unapređenje rada Poreske uprave.
Kada budu usvojene, to će biti 11 izmene i dopune ZPPPA od početka njegove primene (1. januar 2003. godine), a čak pete u poslednjih 30 meseci! Pri tom i ovog puta se radi o ne malom broju izmena i dopuna, jer Predlog zakona ima čak 86 članova.
Najvažnije predložene izmene i dopune ZPPPA odnose se na sledeće:
• nova dinamika podnošenja poreskih prijava isključivo elektronskim putem;
• preciznije se definiše pojam sporednih poreskih davanja;
• preciziraju se ovlašćenja Poreske uprave, kao i izdavanje prekršajnog naloga;
• proširuje se krug lica koja mogu da izmire poresku obavezu;
• proširuje se broj slučajeva u kojima se ne može dodeliti PIB;
• nove obaveze banaka u pogledu dostavljanja podataka Poreskoj upravi;
• nova pravila u pogledu dostavljanja poreskih akata;
• preciziranje pravila kod plaćanja poreza putem preknjižavanja;
• novi redosled namirenja dugovane poreske obaveze;
• izmene u pogledu odlaganja plaćanja poreskog duga (dugovanog poreza);
• zastoj zastarelosti - novi pravni institut;
• u Poresku upravu se uvodi posao poreskog kontrolora;
• novi rokovi za podnošenje primedbi na zapisnik;
• drastično pooštravanje kazni, kao i uvođenje novih vrsta poreskih prekršaja (npr. kazna za poreskog obveznika - fizičko lice koji ne izvrši uplatu poreza utvrđenog u poreskoj prijavi, odnosno rešenjem poreske uprave, u iznosu od 50% utvrđenog poreza, a ne manje od 50.000 dinara).  
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs

 

Prestala je da važi
Uredba o podsticanju
zapošljavanja iz 2011. godine
(postavljeno 1. jula 2014. godine)
U „Sl. glasniku RS", br. 65/14, objavljena je Uredba o prestanku važenja Uredbe o podsticanju zapošljavanja (u daljem tekstu: Uredba), kojom je utvrđeno da, Uredba o podsticanju zapošljavanja („Sl. glasnik RS", br. 32/11 i 34/11), prestaje da važi danom stupanja na snagu ove uredbe.
Lice koje je do dana početka primene Uredbe steklo pravo na podsticaj iz Uredbe o podsticanju zapošljavnja, nastavlja da ostvaruje to pravo u skladu sa tom uredbom.
Uredba je stupila na snagu 28. juna 2014. godine, a primenjuje se od 1. jula 2014. godine.
Podsećamo da se, od 1. jula 2014. godine, primenjuje novi sistem olakšica prilikom zapošljavnja novih lica u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS", br. 57/14), o čemu smo detaljno pisali u Računovodstvenoj praksi br. 11-12/14, strana 49. Napominjemo da smo u ovom tekstu naveli da se Uredba o podsticanju zapošljavanja iz 2011. godine još uvek primenjuje, jer nije prestala da važi propisivanjem novog sistema olakšica, tako da treba imati u vidu da je donošenjem Uredbe ona prestala da važi.  
Integralni tekst
preuzet sa sajta praksa.rs

 


        s t r a n a        
  sledeća      11     10     9     8     7     6     5     4     3     2     prethodna  







Novac Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.

Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti.     Hannibal