Meni
Meni
  • Srpski
  • России
  • Deutsch
  • English

Poresko savetovanje
Knjigovodstvena agencija
Osnivanje preduzeća i radnji

Ističe rok za dostavljanje
konsolidovanih finansijskih izveštaja

(postavljeno 28. aprila 2014. godine)
Agencija za privredne registre podseća da 30. aprila 2014. godine ističe rok do kojeg se mogu dostaviti konsolidovani finansijski izveštaji sa podacima o poslovanju ekonomskih celina za 2013. godinu u Republici Srbiji. U skladu sa odredbama čl. 27. Zakona o računovodstvu, obveznici sastavljanja i dostavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja su sva matična pravna lica koja imaju kontrolu nad jednim ili više zavisnih i podređenih pravnih lica u zemlji ili inostranstvu. Konsolidovani finansijski izveštaji za 2013. godinu sastavljaju se na obrascima propisanim podzakonskim aktima donetim u skladu sa važećim odredbama starog Zakona o računovodstvu i reviziji.
Kao i ranijih godina, obveznicima je omogućeno da konsolidovane finansijske izveštaje za 2013. godinu sastave i dostave primenom posebne aplikacije Agencije ili u pisanoj formi.
Aplikacija za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja može se preuzeti sa internet stranice Agencije, iz dela „Finansijski izveštaji i bonitet“ – Aplikacija za sastavljanje finansijskih izveštaja za 2013. godinu. Finansijski izveštaj sastavljen primenom posebne aplikacije Agencije, dostavlja se najpre u elektronskoj formi (putem interneta na poseban web servis Agencije), a potom se odštampan primerak tog izveštaja, potpisan i overen u skladu sa propisima, dostavlja i poštom.
Uz konsolidovani finansijski izveštaj matično pravno lice dužno je da Agenciji dostavi i sledeću propratnu dokumentaciju:
- popunjen Zahtev za registraciju konsolidovanog finansijskog izveštaja – u originalu, potpisan i overen u skladu sa propisima;
- spisak zavisnih pravnih lica u zemlji i inostranstvu sa njihovim identifikacionim podacima (naziv, adresa i matični broj) sa stanjem na dan 31.12.2013. godine – ili kao zaseban dokument ili u okviru Napomena uz konsolidovani finansijski izveštaj; spisak koji se dostavi kao zaseban dokument mora biti u originalu, potpisan od strane zakonskog zastupnika i overen u skladu sa propisima;
- dokaz o uplati naknade propisane Odlukom o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija; uplata se vrši na račun 840-29775845-87, a u pozivu na broj upisuje se 09 –matični broj matičnog pravnog lica.
Konsolidovani finansijski izveštaji dostavljaju se u vidu preporučene poštanske pošiljke na adresu: Agencija za privredne registre, Registar finansijskih izveštaja, Brankova 25, 11000 Beograd.
Osnovne informacije u vezi konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2013. godinu, kao i praćenje toka prijema i obrade tih izveštaja obezbeđeno je na internet stranici Agencije, u delu „Finansijski izveštaji i bonitet“.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta apr.gov.rs
 

Poljoprivrednici -
Obaveza vođenja poslovnih knjiga

(postavljeno 25. aprila 2014. godine)
Iako tema nije interesantna za sve privrednike Regiona, ipak njen značaj za vrlo brojnu populaciju koja se bavi poljoprivredom zahteva dodatna tumačenja. Naime, izmenama Zakona o prorezu na dohodak građana bitno je izmenjen način oporezivanja onih koji se bave poljoprivredom.
U poljoprivredi se pojavljuje termin „preduzetnik", a to znači da postoji i obaveza vođenja poslovnih knjiga. I dalje postoje nejasnoće, ko sve mora da vodi poslovne knjige. U nastavku ove informacije, ukoliko su vam potrebna detaljnija obrazloženja na ovu temu prilažemo mišljenje ministarstva finansija sa kojim se otklanja svaka dilema oko toga ko mora da vodi poslovne knjige.
Integralni tekst preuzet 
sa sajta rpk-subotica.org.rs
 

Oštećenje menice
(postavljeno 24. aprila 2014. godine)
Pitanja vezana za ispravnost čuvanih dokumanata, posebno finansijskih, izazivaju pažnju posebno u situacijama kada dolazi do oštećenja istih. U više navrata pojedini privrednici pitali su šta je potrebno uraditi ukoliko dodje do oštećenja menice ili čeka; kakva je procedura s obzirom da se navedena dokumenta ili šalju na naplatu ili dalje koriste u platnom prometu. Konkretno, da li se menica koja je dostavljena kao sredstvo obezbedjenja plaćanja, a fizički je oštećena (izbušena bušilicom za papir), smatra ispravnom?
Materiju vezanu za poslovanje sa menicama reguliše Zakon o menici i na temu ove problematike, Ministarstvo finansija priložilo je svoje mišljenje. Ukoliko smatrate potrebnim da se se upoznate i sa ovim, ne čestim ali mogućim situacijama, u prilogu pogledajte mišljenje ministarstva.
Integralni tekst preuzet 
sa sajta rpk-subotica.org.rs
 

Rok za podnošenje PP PDV
prijave za obveznike za koje
je poreski period kalendarsko
tromesečje je 22. april 2014.

(postavljeno 17. aprila 2014. godine)
Prema članu 50. Zakona o PDV, obveznik za koga je poreski period kalendarsko tromesečje podnosi poresku prijavu na Obrascu PP PDV nadležnom poreskom organu u roku od 20 dana po isteku poreskog perioda, tačnije po isteku kalendarskog tromesečja.
Kako je za navedene obveznike poreski period istekao 31. marta 2014. godine, rok za podnošenje PDV prijave je 20. april 2014. godine.
Međutim, s obzirom na to da rok za podnošenje prijave 20. april 2014. godine pada u nedelju, rok za podnošenje PDV prijave se pomera za prvi naredni radni dan.
Uzimajući u obzir da se u skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji praznuju neradno, između ostalog, i vaskršnji praznici kao verski praznici, i to počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa koji pada u ponedeljak 21. aprila 2014. godine, proizilazi da je rok za podnošenje PP PDV prijave za obveznike za koje je poreski period kalendarsko tromesečje - 22. april 2014. godine.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta praksa.rs
 

Rok za Obrazac PPDG-5
najkasnije do 15. maja 2014.

(postavljeno 12. marta, repozicionirano 14. aprila 2014. godine)
Godišnji porez na dohodak građana za 2013. godinu plaćaju fizička lica koja su ostvarila dohodak veći od 2.185.488 dinara – Rok za podnošenje poreske prijave na Obrascu PPDG-5 najkasnije do 15. maja 2014. godine.
Godišnji porez na dohodak građana utvrđuje se i plaća u skladu sa odredbama čl. 87. - 89. Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010 50/2011, 91/2011 - odluka US, 93/2012, 114/2012 - odluka US, 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013 , dalje: Zakon).
Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana ("Službeni glasnik RS", br. 7/2004, 19/2007, 20/2010 i 23/2010 - ispr., 8/2011, 74/2013, 24/2014 i 27/2014 – ispr., dalje: Pravilnik) propisan je obrazac poreske prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana Obrazac - PPDG-5.
Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica – rezidenti (za dohodak ostvaren na teritoriji Republike i u drugoj državi) i nerezidenti (za dohodak ostavaren na teritoriji Republike) koji su u kalendarskoj godini ostvarili dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Republici Srbiji isplaćena u 2013. godini iznosi 728.496,00 dinara ("Službeni glasnik RS", broj 6/2014), tako da godišnji porez na dohodak građana za 2013. godinu plaćaju fizička lica koja su u 2013. godini ostvarili ukupan dohodak veći od 2.185.488,00 dinara.
Integralni tekst
preuzet sa sajta porezi.rs 
 . . .

 

Ažurirali smo obrazac
Nalog za službeno putovanje u zemlji

(postavljeno 11. aprila 2014. godine)
Obaveštavamo sve korisnike naših besplanih aplikacija da smo na stranici Obrasci besplatno postavili modifikovanu verziju obrasca Nalog za službeno putovanje u zemlji.
Skidanje aplikacija vršite kombinacijom tastera Ctrl+S ili klikom na strelicu "nadole" u levom gornjem uglu stranice koja će se otvoriti nakon što aktivirate ponuđeni link.
Zahvaljujemo svim korisnicima koji nam ukazju na greške i propuste. To možete i dalje činiti slanjem imejl poruke na office@aktivasistem.com ili telefonski na 021 523 655, odnosno 063 105 61 83.    
Obradio: Jovan Šukara  . . .

 

Mogućnost zamene finansijskih
izveštaja za 2013. godinu po
osnovu poreskog bilansa i
izveštaja o transfernim cenama

(postavljeno 11. aprila 2014. godine)
Posle objavljivanja vesti o završetku preliminarne zbirne obrade godišnjih finansijskih izveštaja za 2013. godinu i rokovima do kojih je zamena finansijskih izveštaja moguća (17.04.2014. godine), značajan broj obveznika se obratio Agenciji za privredne registre sa pitanjem da li je moguće vršiti zamenu finansijskih izveštaja za 2013. godinu posle tog roka, u slučajevima kada je na osnovu izveštaja o transfernim cenama, podatke u poreskom bilansu neophodno iskazati u iznosima koji su različiti u odnosu na podatke iskazane u objavljenim finansijskim izveštajima. Ovo polazi od činjenice da je rok za izradu i dostavljanje poreske prijave i poreskog bilansa nadležnoj Poreskoj upravi 30.06.2014. godine.
S tim u vezi dajemo pojašnjenje iz objavljene vesti da je, saglasno propisima, zamena finansijskih izveštaja moguća i posle 17.04.2014. godine, ali samo na osnovu izveštaja revizora ili po nalogu nadležnog državnog organa. To u navedenom slučaju znači da je zamena finansijskog izveštaja za 2013. godinu moguća po osnovu poreskog bilansa i izveštaja o transfernim cenama, i po isteku navedenog roka, odnosno da se ona tretira kao zamena koja je direktna posledica postupka koji se vodi pred drugim državnim organom - Poreskom upravom.
Da bi ovakva zamena bila prihvaćena od strane Registra finansijskih izveštaja, neophodno je da obveznik tom registru dostavi:
• kompletan finansijski izveštaj izmenjene sadržine u odnosu na finansijski izveštaj objavljen u Registru;
• zahtev za zamenu finansijskog izveštaja;
• dokaz o uplati propisane naknade;
• overenu kopiju poreske prijave i poreskog bilansa koji su snadbeveni dokazom da su isti predati nadležnoj Poreskoj upravi.
Pored toga obveznik je dužan da u zahtevu za zamenu izričito navede razloge zbog kojih zahteva zamenu (da je na osnovu izveštaja o transfernim cenama sastavljen poreski bilans različite sadržine u odnosu na finansijski izveštaj i isti dostavljen nadležnoj Poreskoj upravi).
Ako su podaci sadržani u izmenjenim obrascima finansijkog izvešaja, uporedivi sa podacima iz poreskog bilansa, zamena finansijskog izveštaja će biti prihvaćena od strane Registra finansijsih izveštaja.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta apr.gov.rs
 

RZS objavio indeks
potrošačkih cena za mart 2014.

(postavljeno 11. aprila 2014. godine)
Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.
Cene ovih proizvoda i usluga u martu 2014. godine, u odnosu na februar iste godine, u proseku su niže za 0,3%. Potrošačke cene u martu 2014. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 2,3%, dok su u odnosu na decembar 2013. godine povećane za 1,2%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u martu 2014. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći pad cena zabeležen je u grupama Hrana i bezalkoholna pića (-0,8%), Komunikacije (-0,6%), Odeća i obuća i Rekreacija i kultura (za po -0,4%). Pad cena zabeležen je i u grupama Obrazovanje (-0,2%) i Transport (-0,1%). Cene su porasle u sledećim grupama: Restorani i hoteli (0,5%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (0,2%), Alkoholna pića i duvan i Zdravstvo (za po 0,1%).
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
Od januara 2011. godine Republički zavod za statistiku ne objavljuje podatke o indeksima cena na malo i indeksima troškova života, već samo podatke o indeksima potrošačkih cena i to po metodologiji koja je usklađena sa preporukama za obračun u Evropskoj uniji (harmonizovani indeks potrošačkih cena).
Indeksi potrošačkih cena su najvažniji kratkoročni indikator i osnova za donošenje odluka u oblasti ekonomije i finansija. Od januara 2009. godine koriste se kao zvanična mera inflacije. Osim toga koriste se i kao deflator u nacionalnim računima i u prometu, za usklađivanje plata, penzija, socijalnih davanja, za prilagođavanje vrednosti u poslovnim i privatnim ugovorima i dr.
Indeksi potrošačkih cena (CPI by COICOP) se definišu kao mera prosečne promene cena fiksne korpe roba i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe, nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije (stanovi, zemljište i dr.) i izdaci za igre na sreću.
Podaci o potrošačkim cenama se publikuju 12-tog u mesecu za prethodni mesec.
Pročitajte integralni tekst
saopštenja na sajtu RZS 
 . . .
Pregled kretanja indeksa
potrošačkih cena u ranijim periodima
pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik  . . .

 

Ažurirali smo obrazac
PPDG-1S i aplikaciju za izradu 
završnih računa preduzetnika

(postavljeno 7. aprila, modifikovano 9. aprila 2014. godine)
Obaveštavamo sve korisnike naših besplanih aplikacija za izradu završnih računa da smo na stranici Obrasci besplatno postavili modifikovanu verziju aplikacije za završne račune preduzetnika. Ovaj put smo detaljnije obradili slučaj otpočinjanja obavljanja delatnosti.
Skidanje aplikacija vršite kombinacijom tastera Ctrl+S ili klikom na strelicu "nadole" u levom gornjem uglu stranice koja će se otvoriti nakon što aktivirate ponuđeni link.
Zahvaljujemo svim korisnicima koji nam ukazju na greške i propuste. To možete i dalje činiti slanjem imejl poruke na office@aktivasistem.com ili telefonski na 021 523 655, odnosno 063 105 61 83.    
Obradio: Jovan Šukara  . . .

 

Iz struke - o struci:
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

(postavljeno 9. aprila 2014. godine)
Zasnivanje radnog odnosa, tj. zaključivanje ugovora o radu normativno je regulisano Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/05, 61/05 - u daljem tekstu: Zakon) i drugim propisima iz oblasti radnog prava. Da bi poslodavac zaključio ugovor o radu sa fizičkim licem, neophodno je da to lice ispunjava uslove koji su propisani zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova definišu se organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme, kao i posebni uslovi za rad na tim poslovima. Obavezu donošenja pravilnika imaju svi poslodavci sa pet ili više zaposlenih. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova donosi direktor preduzeća, odnosno preduzetnik.
Radni odnos može da se zasnuje, prema članu 24. Zakona, sa licem koje ima najmanje 15 godina i ispunjava uslove za rad propisane zakonom i pravilnikom.
Sa licima licima mlađim od 18 godina, radni odnos se može zasnovati samo uz pismenu saglasnost roditelja, usvojitelja ili hranitelja, pod uslovom da taj rad ne ugrožava zdravlje, moral i obrazovanje navedenog lica, odnosno da takav rad nije zabranjen zakonom, te na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je navedeno lice sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da navedeni poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje. Na osnovu navedenog proističe da su lica mlađa od 18 godina dužna da prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavcu dostave lekarsko uverenje.
Prilikom zasnivanja radnog odnosa, fizička lica (kandidati) dužna su da dostave poslodavcu isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasnivaju radni odnos, utvrđenih pravilnikom. Poslodavac ne može da zahteva od fizičkog lica podatke o porodičnom, bračnom statusu, planiranju porodice, odnosno ne može da zahteva dokaze koji nisu od značaja za obavljanje poslova za koje se zasniva radni odnos. Takođe, poslodavac ne može da uslovaljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće, osim ukoliko nije reč o poslovima kod kojih postoji povećan rizik za zdravlje žene i deteta.
Fizička lica prilikom zasnivanja radnog odnosa nisu obavezna da poslodavcu, prema Zakonu, dostave lekarsko uverenje nadležnog zdravstvenog organa. Izuzetno, prema članu 82. Zakona, na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja može da radi samo lice koje pored uslova propisanih pravilnikom, ispunjava uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života. U skladu sa navedenim, poslodavac ima pravo da prilikom zasnivanja radnog odnosa za obavljanje poslova sa povećanim rizikom po zdravlje, traži od lica lekarsko uverenje.
Radna mesta sa povećanim rizikom za koje poslodavci traže lekarska uverenja su:
• težak fizički rad,
• rad u buci,
• rad na velikim visinama i dubinama,
• rad sa izloženošću biološkim i hemijskim štetnostima,
• rad u uslovima povećanog psihofizičkog opterećenja,
• unutrašnji transport,
• čuvari sa oružjem i vatrogasci,
• upravljanje složenim sistemima, itd.
Akt o proceni rizika dužan je da donese svaki poslodavac koji ima najmanje jednog zaposlenog. Akt o proceni rizika sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda ili oštećenja zdravlja na radnom mestu, kao i mere za otklanjanje i smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. Za sva radna mesta, koja su aktom o proceni rizika definisana kao radna mesta sa povećanim rizikom, neophodno je izvršiti prethodni i periodični lekarski pregled.
Prema Pravilniku o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom, prethodni lekarski pregled vrši se radi utvrđivanja i ocenjivanja sposobnosti zaposlenog za rad na poslovima sa povećanim rizikom.
Prethodni lekarski pregled vrši se:
• pre početka rada na radnom mestu sa povećanim rizikom,
• pre premeštanja zaposlenog na radno mesto sa povećanim rizikom,
• prilikom svakog utvrđivanja novih rizika na radnom mestu sa povećanim rizikom,
• ukoliko je zaposleni upućen na radno mesto sa povećanim rizikom, a imao je prekid u obavljanju poslova na tom radnom mestu duži od 12 meseci.
Pored prethodnog lekarskog pregleda na radnim mestim sa povećanim rizikom obavlja se i periodični lekarski pregled. Navedeni pregled obavlja se radi praćenja i ocenjivanja zdravstvenog stanja i sposobnosti zaposlenog za obavljanje poslova sa povećanim rizikom.
Poslodavac upućuje zaposlenog na periodični lekarski pregled:
• nakon zaključivanja bolovanja po osnovu teške povrede na radu,
• posle bolesti ili povrede koje nisu u vezi sa radom ukoliko postoji sumnja na smanjenu radnu sposobnost.
Prethodni i periodični lekarski pregled zaposlenog obuhvata:
• opšti pregled – bez obzira na vrstu rizika i uslove na radnom mestu sa povećanim rizikom,
• specifični pregled – u zavisnosti od rizika i zdravstvenih uslova koje zaposleni mora ispunjavati na određenom radnom mestu.
Navedene lekarske preglede zaposlenih obavlja služba medicine rada, tj. služba kojoj je poslodavac poverio poslove zaštite zdravlja zaposlenih. Služba medicine rada u roku od 15 dana od obavljenog lekarskog pregleda dostavlja izveštaj o izvršenom lekarskom pregledu poslodavcu i zaposlenom.
Normama Zakona o radu koje regulišu zabranu diskriminacije ističe se da je zabranjena posredna i neposredna diskriminacija lica koje traži zaposlenje s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu, versku i političku pripadnost i sl. U slučaju diskriminacije, lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni mogu pred nadležnim sudom da pokrenu postupak za naknadu štete.
Važno je napomenuti da se diskriminacijom ne smatra pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao, kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da navedene karakteristike predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla. Odredbe zakona, ugovora o radu koje se odnose na posebnu pomoć i zaštitu određenih kategorija zaposlenih, a posebno one koje se odnose na zaštitu invalida, žena za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja ne smatraju se diskriminacijom.
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu i dužan je da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti na radu kako ne bi ugrozio sopstveno zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih, shodno članu 80. Zakona. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Takođe, zaposlenima je zabranjen prekovremeni rad, ukoliko takav rad može da dovede do pogoršanja njihovog zdravstvenog stanja. Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na zdravlje i bezbednost na radu.
Poslodavac je, pre zaključivanja ugovora, dužan da obavesti fizičko lice (kandidata), prema članu 27. Zakona, o poslu, uslovima rada, kao i o svim pravima i obavezama iz radnog odnosa. Kada se ispune svi zakonom, odnosno pravilnikom propisani uslovi, poslodavac i fizičko lice (kandidat) zaključuju ugovor o radu u pisanom obliku. Navedenim ugovorom definišu se sva prava i obaveze poslodavca i zaposlenog, radno vreme, vrsta posla, mesto rada, cena rada, itd. Ugovor o radu može biti na određeno ili neodređeno vreme, s tim da se ugovor u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra ugovorom o radu na neodređeno vreme.
Po zaključenju ugovora o radu, poslodavac je dužan da izvrši prijavu radnika na obavezno socijalno osiguranje. Prema Zakonu o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, rok za prijavu i odjavu radnika je 3 radna dana. Nakon sprovođenja prijave/odjave radnika, poslodavac je dužan da u roku od 15 dana od sprovođenja prijave/odjave dostavi zaposlenom Potvrdu o prijavi/odjavi na obavezno socijalno osiguranje, tj. dužan je da zaposlenom preda M-a obrazac.

Obrada: Jelena Kondić i Jovan Šukara

 

Poreski udar
na privrednike

(postavljeno 7. aprila 2014. godine)
Za poslovni prostor od 1.000 kvadratnih metara firmi „Monera” u Novom Sadu razrezan je godišnji porez od oko 25.000 evra. Direktor ove firme Nebojša Berak izračunao je da će preduzeće koje posluje u 100 kvadrata platiti porez od oko 1.000 evra, dok će za površinu od 500 kvadrata morati da izdvoji 11.000 evra.
Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca, upozorava da će ovakav obračun dovesti do otpuštanja desetine hiljada radnika i zatvaranja firmi. On navodi da 85 odsto kompanija u Srbiji ima godišnje prihode manje od 50 miliona dinara, a 90 odsto kompanija do sedam miliona dinara.
Prema podacima Unije poslodavaca privrednicima u Beogradu i Novom Sadu porez na imovinu je deset puta veći, nego prošle godine, a u Valjevu četiri i po puta.
Prošlogodišnjim izmenama zakona određeno je da preduzeća od ove godine podnose poresku prijavu na iznos koji sami izračunavaju i do kraja marta dostave Poreskoj upravi. Date su im instrukcije – porez se određuje tako što se zakonom definisana stopa od 0,4 odsto pomnoži sa procenjenom vrednošću imovine. Oko 90 odsto lokalnih samouprava je iskoristilo pravo da to bude maksimalnih 0,4 odsto tržišne vrednosti.
– Problem je što procenu vrednosti imovine radi Poreska uprava, koja je za obračun u 2014. vrednost imovine uvećala od 30 do 100 odsto u odnosu na realnu cenu nepokretnosti, istakao je Rajić.
Zakonskim izmenama poreska osnovica za preduzeća je izjednačena sa fizičkim licima i ne računa se više po knjigovodstvenoj nego tržišnoj vrednosti, a ukinuta je mogućnost amortizacija, odnosno smanjenja poreza za stare objekte. Pojedine lokalne samouprave pribegle su podeli svoje teritorije na više zona nego do sada, tako da su oni koji su bili u drugoj zoni potpali pod prvu pa im je i po tom osnovu porastao porez.
Drugi, poput Valjeva, ceo grad su proglasili jednom zonom.
Dragoljub Krstić, pomoćnik gradonačelnika u tom gradu, priznaje da je do ovoga došlo do previranja u gradskoj skupštini.
– Nastojaćemo da promenimo gradsku odluku i ograničimo povećanje poreza na imovinu na 30 do 40 odsto u ovoj godini. U narednom periodu ćemo promeniti način zoniranja, jer ne želimo da radimo na štetu privrede i građana – kaže Krstić.
Međutim Mirjana Milutinović, načelnica odeljenja za poresku administraciju Paraćina, kaže da privrednici koji su do sada iskazivali fer tržišnu vrednost u poslovnim knjigama povećanje poreza neće osetiti. Ona navodi primer jedne firme iz tog grada koja je prošle godine iskazala porez 470.000 dinara, a ove godine je tu dažbinu obračunala na 442.000 dinara.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, naglašava da su neki privrednici u prošlosti plaćali dosta niske poreze na imovinu, jer je poreska osnovica bila potcenjena. U nekim slučajevima knjigovodstvena vrednost imovine, koja je ujedno bila i poreska osnovica, iznosila je samo tri do pet odsto njene vrednosti. Prelazak na tržišnu vrednost doveo je do povećanja poreza za čak 20 do 30 puta.
– U ovakvim slučajevima nije realno da se u toku jedne godina pređe na naplatu poreza po tržišnoj vrednosti imovine. Ministarstvo finansija moglo bi da preporuči ili čak i propiše koliko maksimalno u toku jedne godine može da iznosi povećanje poreza na imovinu, kao što je na primer Beograd učinio kada je odredio da uvećanje ne može biti veće od 80 odsto – predlaže Arsić.
On kaže da je ideja zakonodavca bila da objedini porez na imovinu i naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta u jedan porez koji bi bio pravičniji, bolje usklađen sa tržišnom vrednošću imovine i jednostavniji za plaćanje. Stoga visina poreza na imovinu u ovoj godini uvek treba da se poredi za zbirom poreza na imovinu i naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, a ne samo sa porezom na imovinu u prošloj godini.
Zakonsko rešenje je prema njegovom mišljenju dobro jer je naknada za uređenje građevinskog zemljišta u prošlosti često proizvoljno određivana, a poreska osnovica za porez na imovinu, naročito u slučaju pravnih lica, bila je potcenjena.
Problemi sa primenom jedinstvenog poreza na imovinu ukazuju na jedan opštiji problem, a to je nesposobnost lokalnih samouprava da samostalno kreiraju i sprovode poresku politiku. Ovo je važno imati u vidu pri sprovođenju politike decentralizacije u budućnosti, kaže Arsić
Integralni tekst 
preuzet sa sajta infogo.biz
Izvor: Novosti
 

U prvom kvartalu
porastao broj privrednih subjekata

(postavljeno 7. aprila 2014. godine)
U prvom tromesečju ove godine, osnovano je 2196 privrednih društava, a obrisano 556 privrednih društava iz Registra privrednih subjekata. U prvom kvartalu ove godine, osnovano je za 8,4 odsto manje, a obrisano za 21,7 odsto manje privrednih društava nego u istom periodu prošle godine.
Takođe, u APR-u je osnovano i 7268 preduzetnika, a iz registra ih je izbrisano 5052, od čega je 495 radnji obrisano na osnovu odluke Narodne banke Srbije (NBS) donete po zakonu o privrednim društvima, zbog dugoročne blokade poslovnih računa preduzetnika.
U odnosu na prvo tromesečje prošle godine, u 2014. je osnovano za 13,4 odsto manje preduzetnika nego u istom periodu prošle godine. Istovremeno, u prvom kvartalu ove godine obrisano je skoro duplo manje (86,4 odsto) preduzetnika nego u istom periodu 2013. godine.
Na početku aprila registrovano je ukupno 112233 aktivnih privrednih društava i 215437 preduzetnika; u procesu likvidacije vodilo se 7237 privrednih društava, dok se 2094 privrednih društava vodilo u stečajnom postupku.
U ukupnom broju aktivnih privrednih subjekata, registrovanih na teritoriji Republike Srbije, marta je zabeleženo povećanje od 457 privrednih društava i 1140 preduzetnika u odnosu na februar 2014. Marta je zabeleženo 169 društava više u postupku likvidacije i za 27 društava manje u stečajnom postupku u odnosu na februar ove godine.
Najviše osnovanih, ali i obrisanih privrednih društava bilo je registrovano za obavljanje delatnosti u nespecijalizovanim trgovinama na veliko i za konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem, dok je među obrisanima veći broj društava registrovanih za delatnost škola za vozače (23), što predstavlja novinu na ovoj listi.
Među novoosnovanim preduzetnicima, najviše je onih koji su se registrovali kao restorani, ugostiteljski objekti i kafići (1138 preduzetnika), a slede trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, frizerski i kozmetički saloni.
Među preduzetnicima koji su se izbrisali iz registra, na prvom mestu su trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom, a potom slede radnje za održavanje i popravku motornih vozila, restorani, ugostiteljski objekti, kafići i barovi. Novinu na ovoj listi obrisanih predstavljaju delatnosti reklamnih agencija – njih 201 obrisano je u prvom kvartalu 2014. godine.
Tabele s podacima preuzmite u pdf formatu ovde.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta apr.gov.rs

 

Poreski tretman
reklamnog materijala

(postavljeno 3. aprila 2014. godine)
Poreski tretman besplatnog davanja dobara koja se smatraju reklamnim materijalom koje vrši obveznik PDV svojim kupcima ili budućim kupcima
Kada obveznik PDV, u svrhu reklame i propagande proizvodnog programa, svojim kupcima ili budućim kupcima besplatno daje dobra koja se smatraju reklamnim materijalom (dobra na kojima je odštampan ili utisnut logotip poreskog obveznika, odnosno vizuelno ispoljavanje brenda koji je u vezi sa delatnošću poreskog obveznika, a koja taj poreski obveznik besplatno daje različitim licima, pri čemu je pojedinačna tržišna vrednost dobra manja od 2.000 dinara, bez PDV), smatra se da nije izvršen promet dobara, što znači da po tom osnovu ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV.
Reklamnim materijalom na osnovu Pravilnika o utvrdjivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrdjivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vrednosti („Sl. glasnik RS“, br. 118/12, u daljem tekstu:Pravilnik) smatraju se olovke, rokovnici, kalendari, notesi, privesci, kačketi, majice, kombinezoni, kecelje, rančevi, torbe, upaljači, otvarači za flaše, podmetači, poslužavnici, čaše, šolje, bokali, pepeljare, kese i druga dobra čija je pojedinačna tržišna vrednost manja od 2.000 dinara, bez PDV (član 8. stav 2. Pravilnika).
Prema odredbi člana 9. Pravilnika, poklonom manje vrednosti, u smislu člana 6. stav 1. tačka 4) Zakona, smatra se dobro pojedinačne tržišne vrednosti manje od 2.000 dinara, bez PDV, osim dobra koje se smatra reklamnim materijalom, koje obveznik daje povremeno različitim licima (poslovnim partnerima, potencijalnim poslovnim partnerima, predstavnicima poslovnih partnera i dr), a da za to ne postoji pravna obaveza.
Odredbama člana 10. Pravilnika propisano je da ukupna vrednost reklamnog materijala i drugih poklona manje vrednosti iz čl. 8. i 9. ovog pravilnika u poreskom periodu ne može biti veća od 0,25% ukupnog prometa poreskog obveznika u tom poreskom periodu, pri čemu se ukupnim prometom smatra promet dobara i usluga sa ili bez prava na odbitak prethodnog poreza, izvršen na teritoriji Republike Srbije i u inostranstvu, u koji se ne uračunava promet opreme i objekata za vršenje delatnosti, bez PDV.
Na temu poreskog tretmana reklamnog materijala postoji i Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413‐00‐00340/2013‐04 od 21.10.2013. god.
Integralni tekst preuzet
sa sajta rpk-subotica.org.rs


Informacija o mogućoj
zameni finansijskih
izveštaja za 2013. godinu

(postavljeno 2. aprila 2014. godine)
Imajući u vidu da se približava završetak preliminarne obrade redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za sve grupe pravnih lica, kada će Agencija objaviti i datum do kojeg će biti moguća zamena tih izveštaja (za finansijske institucije već je objavljen datum - 3.april 2014), a uvažavajući sve veći broj zahteva korisnika za mogućnost zamene dostavljenih finansijskih izveštaja, ovim putem obaveštavamo sve ostale zainteresovane obveznike da, u skladu sa predviđenom procedurom, iskoriste tu mogućnost i što pre dostave zamenu redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2013. godinu.
Naime, zaključno sa 1. aprilom 2014. godine, od ukupno primljenih 153.000 finansijskih izveštaja u postupak obrade uključeno je 145.000, a potvrde o prijemu ispravnih finansijskih izveštaja poslate su za 131.000 obveznika. Za 14.000 obveznika poslata su obaveštenja o nedostacima u tim izveštajima, a ona su istovremeno objavljena na internet stranici Agencije, u odeljku Finansijski izveštaji i bonitet – link Pretraga finansijskih izveštaja za 2013, gde upitom po matičnom broju obveznici mogu pratiti tok prijema i obrade tih izveštaja, čime je obezbeđena potpuna transparentnost tog postupka.
Najveći broj, odnosno 89 odsto finansijskih izveštaja sastavljeno je i dostavljeno putem aplikacije Agencije (elektronska forma), a svega 11 odsto u pisanoj formi, što je u odnosu na finansijske izveštaje za 2012. godinu povećanje za 4 procentna poena.
Sve ostale informacije možete naći na internet stranici Agencije, u okviru Registra finansijkih izveštaja i boniteta.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta apr.gov.rs

 

Novi uslovi za
ishodovanje zdravstvene knjižice

(postavljeno 2. aprila 2014. godine)
Republički fonda za zdravstveno osiguranje, Filijala za Južnobački okrug u Novom Sadu, od početka marta 2014. godine, prilikom ishodovanja zdravstvene knjižice zahteva da se priloži propisana dokumentacija i o tome daje pisano obaveštenje:
"Obaveštavaju se osiguranici Filijale za Južnobački okrug Novi Sad da su Uredbom o sadržini, obrascu i načinu podnošenja Jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u Jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 54/10 i 124/12) propisani dokazi na osnovu kojih se utvrđuje svojstvo osiguranog lica odnosno na osnovu kojih se izdaje isprava o zdravstvenom osiguranju (zdravstvena knjižica, kartica zdravstvenoog osiguranja, potvrda).
Ako se zahtev za izdavanje isprava o zdravstvenom osiguranju podnosi na šalteru filijale/ispostave, navedeni podaci se dostavljaju u overenoj fotokopiji (mesna kancelarija, opština ili sud) odnosno u filijali koja ne mora da bude overena s tim da se uz fotokopiju prilažu i originali na uvid kako bi zaposleni u filijali odnosno ispostavi izvršili sravnjenje fotokopije dokumenta sa originalom.
Napominjemo da ako se zahtev za izdavanje isprava o zdravstvenom osiguranju podnosi na pisarnici filijale/ispostave odnosno putem pošte, navedeni dokazi se dostavljaju u overenoj fotokopiji (mesna kancelarija, opština ili sud)."
Obradio: Jovan Šukara

 


        s t r a n a        
  sledeća      10     9     8     7     6     5     4     3     2     1     prethodna  







Novac Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.

Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti.     Hannibal